Stasale su generacije koje se ne sećaju ratova na prostoru bivše Jugoslavije, ali su još veći nacionalisti od generacija čiji su pripadnici učestvovali u tim sukobima, pošto im se plasira romantična verzija ratova i ratnih zločina, rečeno je tokom Okruglog stola "Sud javnosti bez javnosti u sudnici".
Urednica u listu Danas Safeta Biševac navela je podatak da u Srbiji tri četvrtine građana starih od 18 do 24 godine ne znaju ništa o ratnim zločinima, ne znaju šta znači rat i da u njemu živote gube, pre svega, civili.
Ako ne pričamo o ratnim zločinima, ponavljaćemo greške iz devedesetih godina, ocenila je Safeta Biševac, uz tvrdnju da medijsko praćenje suđenja za ratne zločine zavisi od volje ljudi na vlasti.
Javnost u Srbiji je bolje obaveštena o procesima za ratne zločine koji su pokrenuti u inostranstvu, nego u Beogradu, navela je Safeta Biševac.
Prema njenim rečima, većina medija u Srbiji nije sredstvo informisanja, već sredstvo političke propagande vladajućih struktura.
Prodali su se i postali deo vladajućeg establišmenta, konstatovala je Safeta Biševac tokom skupa posvećenog obaveštenosti građana o ratovima, zločinima i suđenjima za ratne zločine.
Mihailović iz Demostata: Svi uvereni da je samo njihova istina prava
Srećko Mihailović iz Izdavačko-dokumentacionog centra Demostat ocenio je da usaglašena istina o ratnim zločinima ne postoji ni u bivšim jugoslovenskim republikama, ni u nacijama ponaosob.
Prema Mihailovićevim rečima, „istine su brojne i svi su uvereni da je samo njihova istina prava“.
Ideologija nacionalizma je u Srbiji dominantna već 200 godina, ocenio je Mihailović, uz pitanje: „Koje stranke u Srbiji su antinacionalistički nastrojene?“
Navodeći podatke istraživanja koje je Demostat obavio u septembru, uz učešće 1.200 ispitanika, Mihailović je istakao kako samo 10 odsto stanovnika Srbije misli da je dobro obavešteno o suđenjima za ratne zločine.
Mihailović je rekao da 55 odsto učesnika istraživanja smatra da Srbija ne bi trebalo da nadoknadi štetu koju su njena vojska i policija naneli civilima, a 54 odsto da su Srbi najveće žrtve sukoba na području bivše Jugoslavije.
Što se tiče ratnih zločina, skoro trećina ima stav da su za njih u najvećoj meri odgovorni Hrvati, 15 odsto ih pripisuje Albancima, šest odsto Bošnjacima, četiri odsto Srbima, izjavio je Mihailovć, ali je naveo i podatak kako oko 80 odsto učesnika istraživanja smatra da osobe osuđene za ratne zločine ne bi smele da učestvuju u političkom životu Srbije, uz protivljenje da se objavljivanje njihovih knjiga finansira iz državog budžeta.
Samo pet odsto ispitanika je odobrilo odluku potpredsednika Vlade Hrvatske Borisa Miloševića iz Samostalne demokratske srpske stranke da prisustvuje obeleževanju godišnjice hrvatske vojne akcije Oluja, što, po Mihajlovićevoj oceni, ukazuje na udaljenost od šire podrške normalizaciji odnosa.
Zbog korone dodatno proređena suđenja za ratne zločine u Beogradu
Višnja Šijačić iz Fonda za humanitarno pravo smatra da je pandemija virusa korona uticala na retka suđenja za ratne zločine koja se odvijaju u Beogradu, ali da nije bila odlučujuća za činjenicu da se procesuira mali broj takvih predmeta.
Od 2016. godine je podignuto 27 optužnica, od kojih je 21 preuzeta iz Bosne i Hercegovine.
Dobro je što saradnja sa BiH nije obustavljena ni tokom pandemije, navela je Višnja Šijačić.
Ona je navela podatak da su za proteklih 10 meseci u Beogradu podignute samo četiri optužnice za ratne zločine, protiv ukupno četiri osobe, uz konstataciju da se radi o manje složenim predmetima.
Milica Stojanović iz Balkanske istraživačke mreže je rekla da, što se tiče izveštavanja o postupcima za ratne zločine, postoji bolja komunikacija novinara sa sudom, nego sa istražnim organima.
Poteban je bolji balans između tvrdnji o potrebi zaštite postupka i pravu javnosti da zna, izjavila je Milica Stojanović, ukazujući na „jednocifren“ broj optužnica i suđenja za ratne zločine, u odnosu na veliki broj slučajeva.
