Predlozi za reformu političkog sistema u Srbiji

Novi krug slušanja biće održan u ponedeljak, 22. juna, kada će svoje predloge za promenu poltičkog sistema izneti poslaničke grupe SPO-DHSS, Nova Srbija i SVM.

Samostalni poslanik Janko Veselinović predložio je da se Ustavom precizira definicija Srbije i vojna neutralnost, kao i da se izmeni 12 zakona, među kojima je i Zakon o izboru narodnih poslanika, tako da Srbija ima između 150 i 170 poslanika.

Smatra da treba uvesti proporcionalni, personalizovani izborni sistem sa otvorenim izbornim listama, da Srbija ima između 10 i 15 izbornih jedinica, a da treba izmeniti i Zakon o lokalnim izborima kako bi se omogućio direktan izbor odbornika i predsednika opština, ali i ojačati nadležnosti lokalne samouprave i Vojvodine.

Njegovi predlozi su i promena Krivičnog zakona kako bi se obezbedili fer i pošteni izbori, sankcionisala “kupovina glasova” i predvidele kazne koje bi išle čak i do zabrane rada političkih organizacija, smanjenje nadležnosti Ustavnog suda Srbije, kako bi bili nezavisni od političkog uticaja i kako bi umesto parlamenta sudije birao Visoki savet sudstva.

Živković: Novi Ustav posle izbora

Poslanik Nove stranke Zoran Živković ocenio je da treba doneti novi Ustav, ali ne na “silu” poput prethodnog, a da novi najviši pravni akt treba da donese novi saziv parlamenta posle izbora koje treba održati što pre.

Živković smatra neophodnim promenu izbornog sistema, smanjenje broja poslanika tako da se 100 poslanika bira po većinskom sistemu, a 50 po proporcionalnom, kao i uvođenje stepenastog cenzusa za stranke koje na izborima nastupaju u koalicijama.

Vlada treba, naveo je, da bude kancelarska sa mogućnošću da premijer, bez odluke parlamenta, sam menja ministre ako je nezadovoljan njihovim radom, a da predsednika države treba da bira parlament i to među nestranačkim ličnostima.

SNP: Još nije vreme za promenu Ustava

Poslanik Srpske narodne partije Milan Petrić smatra da još nije vreme za promenu Ustava, navodeći da je danas ključno pitanje u Srbiji pitanje ekonomije, novih investicija i radnih mesta.

Njegovo mišljenje je da ne treba smanjivati broj poslanika na uštrb reprezentativnosti parlamenta, da treba naći model kako bi građani znali za koga glasaju, ali i kako bi u parlamentu bile zastupljene sve sredine u Srbiji, te da treba preispitati pravosudne zakone, medijske zakone, kao i unaprediti položaj nezavisnih tela.

PDD: Šansa za poboljšanje položaja manjina

Poslanik PDD Šaip Kamberi kaže da u promeni Ustava vidi šansu za poboljšanje položaja manjina, navodeći da zaštita manjinskih prava može doprineti stabilnosti i ekonomskom razvoju i prosperitetu za sve, a da treba promeniti i 20 zakona.

Poručuje da treba u potpunosti promeniti preambulu Ustava i prilagoditi je, kako kaže, realnom stanju.

Za njega nije sporno smanjenje broja poslanika, ali kaže da treba omogućiti mehanizme za učešće manjina kroz zagarantovane kvote, a predlaže i da premijer jednom godišnje parlamentu podnosni izveštaj o položaju i stepenu ostavrivanja manjinskih prava.

Ugljanin za krovni manjinski zakon

Šef poslaničke grupe SDA Sandžaka - PDD Sulejman Ugljanin ocenio je da hitno, pre promene Ustava, treba doneti krovni manjinski zakon koji bi definisao šta su manjine, šta su nacionalni saveti nacionalnih manjina i koje su njihove nadležnosti, navodeći da su postojeći zakoni ”spisak lepih želja”, da se krše a da za to nije propisana kazna.

Da u dosta oblasti Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina nije primenjen složio se i Riza Halimi (PDD), koji je kao još jedan od problema naveo pravosuđe, jer su, na primer, u Osnovnom sudu u Bujanovcu samo tri sudije Albanci, a da Albanci nemaju nijednog predstavnika u izvršnoj vlasti.

Autonomija Vojvodine prvo pitanje za LSV

  LSV je iznela niz predloga za koje smatra da bi trebalo da budu predmet debate, među kojima pitanje autonomije Vojvodine vidi kao početak te liste.

Bojan Kostreš iz te stranke poručuje da LSV traži autonomiju u punom kapacitetu za Vojvodinu, da ta pokrajina ima izvršnu, sudsku i zakonodavnu vlast, sopstvenu imovinu i prihode, a da ostatak Srbije treba da se podeli na regione, kako bi došlo do ravnomernog regionalnog razvoja.

Srbija mora, kako je naveo Kostreš, biti sekularna republika, kao regionalna i decnetralizovana država svih građana i gađanki.

LSV smatra da je neophodno rešiti pitanje izbornog sistema, da Ustavom treba zabraniti prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima, doneti zakon o lustraciji, jer bez suočavanja sa prošlošću Srbija ne može da ide dalje, a kada je u pitanju smanjenje poslanika da treba obratiti pažnju da će to možda ugroziti zastupljenost nacionalnih manjina u parlamentu.