U Vojvodini su pripadnici brojnih nacionalnih manjina birali svoje predstavnike, ali velika većina odlučila se za apstinenciju. Oni koji su izašli, uglavnom kažu da je glasanje bila njihova građanska dužnost.
Na glasanje nije izašla ni trećina upisanih birača u Vojvodini, što je pokrenulo pitanje legitimnosti ovih izbora, kao i poverenje pripadnika nacionalnih manjina u realne domete institucija koje bi trebalo da se bave njihovim pravima.
“Ja bih rekao da ljudi nisu izgubilli poverenje u rad nacionalnog saveta, nego sama visoka politika koja se meša u rad nacionalnog saveta dovela je do toga da je on postao implementacija programa jednog partijskog režima”, kaže Laslo Fodor, predstavnik liste “Za Mađare na drugi način”.
Politički analitičar Mikloš Biro smatra da je su izbori za nacionalne savete u teoriji veoma bitna stvar, ali navodi da praksa pokazuje da je po sredi borba pojedinaca za vlast.
“Mi u suštini imamo jako malo brige o istinskim pravima pripadnika nacionalnih manjina, da ne govorimo o pozitivnoj diskriminaciji koja se podrazumeva kad su u pitanju manjine. Ova priča o izborima za nacionalne savete u očima pripadnika nacionalnih manjina je više bitka njihovih pripadnika za neke pozicije, neke parčiće vlasti, a njima u suštini ne donosi istinsko povećanje njihovih prava”, kaže Biro.
Mala izlaznost na izborima može biti, kako analitičari ocenjuju, rezultat činjenice da su se nacionalni saveti u prethodnim mandatima veoma malo bavili problemima koje realno muče prosečnog pripadnika nacionalnih manjina. Tu se pre svega misli na pravo na službenu upotrebu jezika, konfuzno uređen obrazovni sistem i nedoslednu kaznenu politiku kada se radi o kršenju prava nacionalnih manjina.
