Sulejman Ugljanin je, govoreći o rezoluciji koju je predložio Skupštini Srbije, rekao da je cilj da se "stvar nazove pravim imenom, a zločin genocidom". Prihvatanje činjenice da se desio genocid daje se dignitet žrtvama, kaže Aida Ćorović.
Još uvek nije poznato kako će izgledati tekst rezolucije o Srebrenici koja bi trebalo da bude usvojena u Ujedinjenim nacijama i Savetu bezbednosti i da li će se to uopšte i desiti.
Možemo da kažemo da nije izvesno ni kakva će biti sudbina rezolucije koju su u Skupštini Srbje uputili na usvajenje po hitnom postupku poslanici Stranke demokratske akcije Sandžaka, a u kojoj se osuđuje genocid u Srebrenici i svako njegovo poricanje. Svoju podršku predlogu SDA Sandžaka dala je Aida Ćorović iz poslaničkog kluba Demokratske stranke, ali i poslanička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine.
„Prvo, dogodio se zločin i naše je da, kao civilizovani ljudi, osudimo taj zločin… Najznačajnije je da mi, kao država, kažemo taj stav o tome i to osudimo, i da skinemo teret sa mladih generacija, da ne žive pod tim pritiskom“, rekao je gostujući u Novom danu Sulejman Ugljanin, predsednik SDA Sandžaka.
Kaže da su se rezolucijom obratili današnjem parlamentu, ali i građanima Srbije, koji biraju te ljude, da rade u njihovo ime. „Neko je nekad u ime građana Srbije učinio zločin. Zločin koji se ne kazni i ne osudi, ponoviće se“, navodi Ugljanin.
On je podsetio da su 27. februara 2007. za genocid okrivljene srpske snage RS, a da je Srbija proglašena krivom što nije sprečila genocid. Dodao je i da su mnoge snage iz Srbije išle u Srebrenicu.
Aida Ćorović je rekla da je podrška ovoj rezoluciji logičan nastavak onoga je i do sada radila. „Ja sam antiratna mirovnjakinja i borkinja za ljudska prava, smatrala sam da je to moj moralni čin, da i ja podržim“, navodi ona i dodaje da je opštepoznato da je to zagovarala oduvek.
Ističe da je, pre svega, podršku uputila kao Aida Ćorović, personalno, ne kao članica poslaničke grupe DS. Ja sam samo obavestila šefa poslaničkog kluba i on je rekao da je to moja odgovornost, moja volja, navodi ona i dodaje da će se stranka sigurno oglasiti sa svojim mišljenjem. „Ovo je moje mišljenje“, istakla je ona i navela da nije imala vremena da priča sa članovima stranke o tome.
„Gospodin Ugljanin mi je ponudio tekst rezolucije, ja sam pročitala to i apsolutno stojim iza svake reči“, kaže ona, podsećajući da su oni u prošlosti imali ozbiljne sukobe. Ali ovde se radi o civilizacijskom činu, to Srbiju čeka pre ili kasnije, nije reč o partijskim i političkim potezima, navodi ona.
POVEZANE VESTI:
Govoreći o Deklaraciji Skupštine Srbije o Srebrenici iz 2010. Ugljanin kaže da „smo tada skupili jedva 127 glasova“. „Cilj je da se ovom rezolucijom stvar nazove pravim imenom – zločin genocidom“, kaže Ugljanin.
Upitana da li će biti otpora predloženoj rezoluciji, Ćorovićeva kaže da „mi uvek imamo otpore političara i političkih elita“. Ona dodaje da se veliki broj ljudi je iz nevladinog sektora zalagao za ovakav stav, i da rezolucija podseća na ono što su one nudile.
„Ako relativizujete jedan tako veliki zločin, ako međunarodna zajednica definiše to kao genocid, a mi to ne definišemo kao genocid, onda imamo problem“, kaže Ćorovićeva.
Prihvatanjem činjenice da se desio genocid daje se dignitet žrtvama, stvara se drugačija atmosfera, navodi ona.
Ona ističe da se nije mnogo odmaklo u procesu pomirenja. „To je jedna od najbolnijih tačaka društava i zato su ona retrogradna… Jer naše političke elite nisu imale snage da se odupru nacionalističkom delu i da ne koketiraju sa njim“, navodi poslanica.
Ipak, veruje da javno mnenje nije nacionalističko.
Na pitanje da li Vučić treba da ode na pomen žrtvama Srebrenice, Ugljanin kaže da je to njegova lična stvar. Glavno pitanje je hoće li ova država da zločin nazove pravim imenom ili će, tolerisanjem zločina, da saučestvuje u njemu, kaže Ugljanin.
„Svako nazivanje tog zločina blažom formom – to je van pameti“, navodi on, dodajući da je to bitno za kretanje celog regiona napred, ka EU.
Upitan da li je možda zakasnio sa tim predlogom, kaže da ne misli tako i da „ako ima dobre volje, sve se može“.
Ćorovićeva kaže da bi volela da premijer ode u Srebrenicu. Mislim da je to važan čin, kaže ona, ali dodaje da se boji da premijer, vagajući između glasova koje može izgubiti i nacionalističkih glasova, ipak neće otići …
I, takođe, u Bosni se trguje ovom nesrećom, a po meni je najžalosnije što se trguje žrtvama, zaključuje Ćorovićeva.
Celo gostovanje pogledajte u videu ispod:
