Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je u ponedeljak od žalbenog veća suda da preinači prvostepenu oslobađajuću presudu bivšem šefu SDB Srbije Jovici Stanišiću i njegovom pomoćniku Franku Simatoviću-Frenkiju i osudi ih zbog zločina nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH, 1991-1995.
Tokom rasprave o žalbi Tužilaštva na oslobađajuću presudu Stanišiću i Simatoviću, izrečenu u maju 2013, tužiteljka Mišel Džarvis ocenila je da je prvostepeno veće počinilo kardinalne pravne i činjenične greške pri ocenjivanju odgovornosti Stanišića i Simatovića za progon Hrvata i Muslimana, tokom sukoba u Hrvatskoj i BiH.
Pri donošenju oslobađajuće presude većinom glasova, po Tužilaštvu, prvostepeno veće je pogrešilo kada je, ne sagledavajući dokaze u celosti, izvelo zaključak da Stanišić i Simatović nisu bili pripadnici udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje nesrba sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH“, koji bi zatim bili uključeni u ujedinjenu srpsku državu. Po optužnici, na čelu tog zločinačkog poduhvata bio je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.
Tužiteljka Džarvis ukazala je da dokazi, naprotiv, pokazuju da su optuženi bili „uključeni u mašineriju etničkog čišćenja“ nesrba u Hrvatskoj i BiH, tako što su formirali, obučavali, naoružavali, finansirali i kontrolisali različite srpske formacije koje su činile zločine kako bi sa teritorija proglašenih srpskim uklonile Hrvate i Muslimane.
Stanišić i Simatović, pored toga, imali su opsežno znanje o „sitematskim“ zločinima koje su srpske formacije počinile u Hrvatskoj i BiH, ali su, uprkos tome, nastavili da pružaju vitalnu pomoć tokom četiri godine rata, podvukla je Džarvisova.
Nemoguće je da nisu znali
U presuđenim činjenicama, navedenim u prvostepenoj presudi, precizira se da je više od 100.000 nesrba prognano i da je 270 ubijeno. „Sam obim počinjenih zločina učinio je nezamislivim da optuženi za njih nisu znali“ kazao je Markusen, ističući da je drugooptuženi Simatović bio prisutan i na terenu, organizujući srpske jedinice, zajedno sa drugim operativcima SDB Srbije.
Zastupnica optužbe zaključila je da je „ovo predmet udruženog zločinačkog poduhvata“ i da bi „optužene trebalo osuditi kao pripadnike tog poduhvata”. “Žalbeno veće mora naći načina da zadovolji pravdu“.
U nastavku rasprave, na žalbu tužilaštva odgovaraju branioci Stanišića i Simatovića, koji su se odrekli prava da budu prisutni u sudnici. Posle oslobađajuće presude, 29. maja 2013, Stanišić i Simatović pušteni su na slobodu i vratili su se u Srbiju.
Odbrane: Stanišić nije znao, Frenki bio niži službenik
Odbrane Jovice Stanišića i Franka Simatovića zvanog Frenki zatražile su od apelacionog veća Haškog tribunala da u potpunosti odbaci žalbu Tužilaštva i potvrdi prvostepenu oslobađajuću presudu izrečenu Stanišiću i Simatoviću.
Uzvraćajući na argumente tužilaca, Stanišićev branilac Vejn Džordaš i Simatovićev advokat Vladimir Petrović naglasili su da je prvostepeno veće ispravno zaključilo da optuženi nisu bili učesnici u „udruženom zločinačkom poduhvatu“ progona nesrba s velikih delova teritorija Hrvatske i BiH i da nisu imali tu „zločinačku nameru“.
Nasuprot pogrešnom nazoru Tužilaštva, prvostepeno veće je, posle analiziranja dokaza, ispravno zaključilo da je Stanišić, kao šef Službe državne bezbednosti Srbije, „učestvovao u zakonitim aktivnostima“, tvrdio je advokat Džordaš. Te aktivnosti opisao je kao „operacije da se zauzmu teritorije bez zločina, a ne u okviru zajedničke zločinačke namere“. Akcije su bile usmerene „protiv hrvatskih i bosanskih snaga, a ne civila“ i njihov cilj nije bio progon stanovništva.
Po presudi, kako je podvukao branilac, Stanišić nije imao dovoljnu „komandu i kontrolu“ nad srpskim formacijama koje su činile zločine, nije imao dovoljno saznanja o zlodelima i nije bio prisutan na terenu.
„Stanišić nije znao za zločine, niti za namere počinilaca“, kazao je Džordaš.
Simatovićev advokat Vladimir Petrović, žalbu Tužilaštva nazvao je „neosnovanom“, nasuprot „zakonitoj i zasnovanoj“ prvostepenoj presudi, koja mora da opstane.
Izražavajući uverenje da će žalba biti odbijena, Simatovićev branilac upozorio je da se do sada u praksi suda nikada nije desilo da neki optuženi bude oslobođen po svim tačkama optužnice, a zatim u drugostepenom postupku bude pravosnažno osuđen.
Predstavljajući Simatovića kao nižeg službenika SDB Srbije koji nije imao moć da odlučuje o strateškim državnim pitanjima, Petrović je istakao da je prvostepeno veće pravilno utvrdilo da „kod Simatovića nije bilo mentalnog elementa udruženog zločinačkog poduhvata“, odnosno da on nije delio nameru da se zločini počine.
