Sve više migranata pristiže u Srbiju. Priče ljudi koji beže od rata i nasilja zabeležili su novinari N1, u Preševu i na granici s Mađarskom.
Bački vinogradi su za migrante poslednja stanica u Srbiji pre željene granice sa Mađarskom. Meštani kažu da u blizini postoji napuštena kuća koju ovi ljudi koriste kao poslednju stanicu za odmor.
Novinar N1 Miodrag Sovilj posetio je tu kuću i razgovarao s ljudima koje je tamo zatekao, migrantima iz Avganistana.
Tamo se nalazi tridesetak migranata. Među njima je i Ahmed, bivši policajac kome su talibani uništili život. Jedini hlad imaju u napuštenoj voćarskoj kućici. Njeni zidovi postali su dnevnik migranata koji prođu ovuda. Ahmed pokazuje zid i prevodi sa arapskog: „Ovde su ljubavne poruke. Mislim da je ova osoba izgubila svoju ljubav i sada piše svoja osećanja na zid“
POVEZANE VESTI
„Talibani su me upozoravali četiri, pet puta, ali ja nisam napustio svoju dužnost. Ubili su mi oca i kidnapovali ženu i decu. Žele i mene da ubiju. Zato sam napustio svoju zemlju“, kaže Ahmed, bivši policajac u Avganistanu.
„Avganistan… mislim da je gotov. Svako ko je siromašan svakim danom postaje sve siromašniji, a bogati su svakim danom sve bogatiji. Sve to zbog ovog prokletog rata. Rat postaje sve gori i gori iz dana u dan. Ne znam šta da uradimo“, kaže drugi migrant.
Osim želi da vozi reli, Halid da bude sportista, Hanjaz i Bilal žele da budu profesori, a Ahmed bi rado svoju policijsku uniformu menjao za inženjerski zanat. Svi ovi ljudi su izbeglice i žele normalan život, koji će dobiti nekoliko kilometara iza. Barem se nadaju.
„Ne verujem nikom„
Novinarka N1 Gordana Bjeletić i danas je u Preševu.
Hamid i njegovi prijatelji iz Sirije čekaju u redu i žive na ulici već treći dan. Zato mu je kaže, i normalno da počiste.
„Ali čistite?“, „Da, čistimo. Nije problem. Šta možemo“, kaže on.
Komunalne službe su zakazale, kažu meštani, koji se boje zaraze.
„Ko će da čisti ispred kampa samo je jedan od nerešenih problema. U redu u kome je bilo i više od hiljadu ljudi, prethodnih dana na suncu bilo je i žednih, gladnih i bolesnih“, kaže Skender Nemani, predsednik mesne zajednice.
UNHCR pokušava da ublaži krizu. U petak ujutro su stigla tri autobusa koja prevoze izbeglice u policijske uprave u drugim gradovima.
Neki, kao ova petočlana porodica, koja je prevarena u Grčkoj, oklevaju da uđu: „Smejali su nam se i uzeli nam 500 evra. Ostavili su nas nasred puta. Nemam više poverenja, ne možete nikom da verujete. Ne možete da verujete“.
-Ne morate da platite za ovaj autobus, znate to?
-Ne, ne, ne… Ne znam, veoma je težak … život.
-Ne verujete nikom?
-Apsolutno – ne verujem nikom.
Oni koji ostaju da čekaju na ulici, mogu da računaju na pomoć meštana koju prosleđuje Kancelarija za mlade: „Dok se traži rešenje, izbeglice neprestano pristižu. Podaci da je među njima 30 odsto žena i dece više ne važe, jer je sve više porodica koje dolaze sa malom decom i bebama“, kaže Tomor Misini, Kancelarija za mlade.
