Evropa mora da se suoči sa islamofobijom i rasizmom

Učesnici panela u okviru 5. Beogradskog bezbednosnog foruma istakli su i da vera ima svoju ulogu u radikalizmu, ali da nije u njegovoj osnovi.

Predsednik Međunarodnog instituta strateških studija i Ženevskog centra za bezbednosnu politiku Fransoa Ezbur istakao je da ne treba očekivati brze rezulatate u borbi protiv Islamske države, podsetivši da je bilo potrebno deset godina da se sruši Al Kaida, kao i 15 godina da se zaustavi građanski rat u Libanu.

On je ocenio da će ruska intervencija u Siriji samo povećati broj izbeglica i poručio ruskom predsedniku Vladmiru Putinu da “prestane da šalje ljude na Balkan”.

Govoreći o izbegličkoj krizi, Ezbur je rekao da je potrebno da se izbeglicama koje dolaze sa Bliskog istoka obezbedi mogućnost da se legalno zaposle i da nauče jezik zemlje u kojoj su dobili azil.

Na taj način, smatra Ezbur, sistem kvota bi mogao da bude uspešan.

Ezbur je napomenuo da je Rusija zemlja u kojoj živi najviše muslimana u Evropi i dodao da sumnja da će oni sa entuzijazmom prihvatiti odluku da se bombarduju položaji IS u Siriji.

"“Pravoslavna crkva je objavila rat protiv terorizma u Siriji. Kakva će biti reakcija muslimana koji žive u Rusiji"”, pitao je Ezbur.

Govoreći o Balkanu, Ezbur je rekao da u regionu živi veliki broj muslimana što nije novost, ali da bi izbeglička kriza mogla da promeni situaciju ukoliko se, iz nekog razloga, desi da oni ne odu dalje u Evropu, već ostanu u zemljama u regionu.

Ezbur je napomenuo da u zapadnoj Evropi, u kojoj živi veliki broj muslimana, ne postoji jedinstvena muslimanska zajednica.

Direktor projekta Arapska reformska inicijativa Alvaro De Vaskonselos ukazao je na dva postojeća trenda: prvi je totalitarni, nasilni kao što je Islamska država (ili Daeš kako bi taj pokret bilo ispravnije zvati), a s druge strane postoji veliki broj političkih grupacija u islamskom svetu koje su pluralističke.

Primer za to su Muslimanska braća, rekao je on, dodavši da su takve grupacije bile posebno važne u Tunisu, jer su doprinele tranziciji i konsolidaciji demokratskog procesa.

Vaskonselos je ukazao i na to da u Evropi mnogi ne mogu da se uhvate u koštac sa islamofobijom.

"U Evropi i na Bliskom istoku se treba boriti protov islamofobije, jer zbog toga ne možemo odigramo ulogu na Bliskom istoku", rekao je Vaskonselos.

Govoreći o izbegličkoj krizi on ističe da je treba zvati "sirijskom" i naglasio da ima osam miliona raseljenih Sirijica, a da UN mogu da prehrane samo jedan milion.

Prema njegovim rečima, izbeglice su iz Sirije otišle u susedne zemlje, Jordan, Tursku, Liban, nadajući se da će moći da se vrate u svoju zemlju, ali to neće biti moguće i zato su krenuli put Evrope.

"Imali smo puno vrema da stabilizujemo situaciju u Siriji, a sada će se situacija, sa intervencijom ruskih snaga u Siriji, još dodatno produbiti, a to će dovesti do još više izbeglica", smatra Vaskonselos.

Šta učiniti je glavno pitanje, dodao je on, ističući da Evropa može da priušti sebi da nešto preduzme, ali ona nije prisutna u toj krizi.

Vaskonselos kaže i da sirijski predsednik Bašar el Asad pokušava da poruči da je on najbolji za nanošenje poraza IS i da se to uklapa u rusku strategiju, ali da ima puno ljudi koji smatraju da Sirija treba da bude slobodna, pluralistička.

On je ukazao da postoji svojevrsno svrstavanje uz Asada u odnosu na Islamsku državu što može da predstavlja problem za sunitsko stanovništvo koje se u Siriji bori protiv Asada.

“Daješ (IS) nije samo sirijska organizacija, ona je rođena u Iraku, sektaška je i ubija mnogo više muslimana nego bilo koga drugog”, rekao je on.

Docent na Šehir Univerzitetu u Istanbulu Ismail Jajlaci ističe da većina muslimana u Evropi odbacuje terorističke operacije i motive.

On je naveo da koreni radikalizacije islama nisu verski, mada vera ima svoj udeo, budući da se radikalizacija ne može razumeti bez snage verskog jezika da mobiliše ljude.

Navodeći da u korenu radikalizma stoje i društveni i ekonomski aspekti, Jajlaci je dodao da se ne može zanemariti činjenica da, kad se država uruši i kad nema organizovane vlasti, kao što je u mnogim zemljama Bliskog istoka, građani traže neku drugu silu koja ih može zašititi.

On je naveo i da Turska može i treba da bude važno sredstvo u borbi protiv radikalizacije i Islamske države, koja tu zemlju, podsetio je, vidi kao protivnika zbog različitog shvatanja islama.