Prvi među advokatima odbrane koji je unakrsno ispitivao Lalića je Dejan Lazarević, koji u ovom procesu zastupa Belivuka, Miljkovića i još devet drugih visokorangiranih pripadnika klana.
Advokat Lazarević postavio je saradniku Laliću više desetina pitanja, a ispitivanje je proteklo u vrlo nervoznom i ironičnom tonu, uz međusobne opaske, a Lalić je konstantno spočitavao advokatu način na koji mu postavlja pitanja.
Lazarević počeo je najpre sa pitanjima u vezi sa sporazumom koji je Lalić sklopio sa Tužilaštvom za organizovani kriminal, te ga je advokat pitao kada je tačno potpisao sporazum, da li su optužnice bile podignute, koliko ih je podignuto, da li ih je čitao pre potpisivanja i da li je sva krivična dela koja je priznao opisao u „svesci“ koju je predao Tužilaštvu.
„Potpisao sam sporazum, posle podizanja optužnica kojih je dve u ovom postupku. Čitao sam ih pre zaključenja sporazuma. Tužilaštvu sam priznao sva dela koja sam izvršio, opisao sam način na koja su izvršena i ispričao sam sva saznanja koja imam o organizovanom kriminalu“, odgovorio je Lalić advokatu Lazareviću.
Na pitanje advokata da li je sugerisao Tužilaštvu da neke stvari koje su se desile nisu tako opisane u optužnici, Lalić je odgovorio da on „ne može ništa da sugeriše tužiocu“.
Advokata Lazarevića interesovalo je i da li postoje krivična dela koja je Lalić opisao u svojoj pisanoj izjavi i u Tužilaštvu, a da nisu obuhvaćena optužnicom. Saradnik Lalić je odgovorio da je moguće da postoje i naveo primer.
„Može biti. Ubistvo Kojića, na primer“, odgovorio je Lalić.
Reč je o Mirku Kojiću, nekadašnjem pripadniku MUP-a.
Lalić je o njemu i njegovom ubistvu detaljno govorio tokom svog prvog javnog svedočenja u Specijalnom sudu pre dve godine.
Ispričao je tad i da je nekoliko članova grupe na stadionu Partizan okupio Marko Miljković radi dogovora likvidacije Kojića, jer im je „Kojić velika pretnja zbog ubistva na šinama“.
Podsetimo, Kojić je tada označen kao jedan od učesnika ubistva karatiste Vlastimira Miloševića na tramvajskim šinama u Beogradu u januaru 2017. godine.
Lalić je tvrdio za sudskom govornicom da se toj likvidaciji niko nije protivio ni negodovao, pa nije ni on.
Prema njegovim rečima Kojića su namamili, oteli na parkingu u Radničkoj ulici i u kombiju pod pratnjom – u slučaju da ih zaustavi policija – odvezli u kuću u Ritopeku gde su ga na monstruozan način ubili, što je Lalić opisao.
Saradnik Lalić je naveo tada u sudnici da o tome ima posredna saznanja i da je video slike Kojića u Ritopeku.
Zatim je okrivljeni saradnik odgovarajući na brojna pitanja advokata Lazarevića kazao i da je priznao trgovinu drogom u kojoj je i on kao član Belivukovog klana učestvovao.
Advokata je interesovalo zašto ga Tužilaštvo ne tereti i za to krivično delo, a Lalić je odgovorio da to nije pitanje za njega, već za tužioca, a sa tim je saglasna bila i predsednica veća.
Lazarević: „Ima li krivičnih dela koja ste priznali, a da ih niste izvršili“?
Lalić: „Ne, što bih to uradio“?
Lazarević: „Da li ste izvršili otmicu kako je opisano u optužnici“?
Lalić: „Ja nisam pravnik da kvalifikujem, a učešće u otmici nesporno imam, to je za mene dovoljno“.
Advokat Lazarević pitao je Lalića koja je dela priznao i na koliko godina je osuđen.
Lalić je odgovorio: „Sva teška ubistva, otmica, sve sam to tada znao, negde je bilo 14, 16, 18, ukupno je bilo jako mnogo. Protokom vremena sam zaboravio jer mi nije relevantno, znam jedinstvenu kaznu koju bi trebalo da dobijem“.
Zatim su usledila brojna pitanja u vezi sa ubistvima koja se članovima Belivukove grupe stavljaju na teret, ali i sa otmicama, silovanjem i prodajom droge – ko je precizno učestvovao u kom ubistvu, kako su žrtve namamljivane, ko je zadao kome smrtonosni udarac, da li su žrtve trpele bolove i gubile svest, ko je koga i na koji način zverski mučio pre ubistva, gde je Lalić otišao posle kog ubistva, ko je držao i čuvao oružje u kući u Ritopeku, da li je drugi okrivljeni saradnik Nikola Spasojević prevozio oružje u Ritopek, koja je njegova uloga bila.
Zatim je advokat Lazarević tražio od Lalića da kaže svoje lično mišljenje o inteligenciji i sposobnostima drugih okrivljenih saradnika Bojana Hrvatina, Nikole Spasojevića, ali i o svojim, budući da je govorio na taj način o svim optuženima.
Lazarević: „Divno opisujete ubistva, kao da prepričavate film, mirno. Emocije i griža savesti Vam se ne vide. Kako to objašnjavate“?
Budući da je tužilac Saša Ivanić na takvo pitanje reagovao sa neupaljenim mikrofonom, a saradnik Lalić prokomentarisao da advokat „zaključuje“, Lazarević je upitao da li će da mu objasni Lalić ili Saša Ivanić?
Usledila je reakcija tužioca.
Tužilac Ivanić: „Sudija, niste reagovali na dva pitanja pre ovog, gde kolega unosi njegovu tezu i kaže da su sastanci sa tužilaštvom bili neformalni. Okrivljeni saradnik je pričao o formalnom razgovoru sa tužiocem. Kolega smišljeno koristi obmanu, pa kažu da su razgovori sa tužiocem bili neformalni, a ovo je nastavak toga i cilj je da se zbuni okrivljeni saradnik. Okrivljeni saradnik nikada nije rekao da je razgovor bio neformalan. To je obmana koja je zabranjena i takva pitanja treba da budu odbijena“.
Poslednje pitanje advokata Lazarevića za okrivljenog saradnika bilo je da li misli da posle odležanih 18 godina zatvora koliko će dobiti, neće više tući i mučiti ljude.
Ovo pitanje sudija je odbila.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare