Afere vlasti u poslednjih 10 godina: EPS, Savamala, Krušik, Telekom, diplome, Doljevac

Savamala: Rušenje, otimanje i predsednikove laži

Rušenje privatnih objekata, otimanje ljudi i potpuno zakazivanje sistema koji to trebalo da spreči, u izbornoj noći 24. na 25. aprila 2016. godine u Herecegovačkoj ulici u beogradskoj Savamali jedna je od većih i dalje nerazjašnjenih afera tokom vlasti Srpske napredne stranke.

Dok se nasilje na ulici dešavalo nije bilo reakcije policije koja je čak ignorisala i pozive građana.

Zbog ovog nezapamćenog dešavanja osuđen je jedino policajac Goran Stamenković, koji je te noći bio šef smene službe beogradske policije. On je pred Višim sudom u Beogradu 2018. priznao je krivicu i osuđen je na uslovnu kaznu zatvora na pet meseci zbog nesavesnog rada, jer nije reagovao na prijave građana i nije poslao policajce da zaustave rušenje.
Ipak, u kasnijem intervjuu za KRIK, Stamenković je tvrdio da su ga čelnici policije ucenili da prihvati krivicu kako bi se stvorio privid da je slučaj rešen. Zauzvrat mu je, ponuđeno unapređenje u načelnika policijske stanice u Sopotu, kao i legalizacija nelegalno sagrađene zgrade u beogradskom naselju Mirijevo.

“Rekli su mi da prihvatim krivicu jer je pitanje života i smrti za vlast”, rekao je on u intervjuu.

Stamenković nije odgovarao zbog lažnog svedočenja.

Osim njega istinu izgleda nije govorio ni predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je tih dana govorio da ne zna ko je to uradio, a vinovnike je nazvao "kompletnim idiotima". Najavljivao je i izvesnu smenu tadašnjeg gradonačlenika Siniše Malog. Međutim, sedam godina kasnije predsednik je promenio priču i priznao ne samo da je lagao već i da je doneo odluku.

"Sa ponosom saopštavam - ja sam bio čovek koji je doneo odluku da se ruše protivpravne udžerice. Rekao sam da su kompletni idioti jer nisu rušili te objekte usred belog dana i da mene pozovu da ja lično vozim bagere i buldožer", rekao je Vučić na konferenciji za novinare 24. aprila 2023. godine.

Bivša supruga Siniše Malog tvrdila je da se upravo on hvalio kako je rušio Savamalu.

Zbog ovoga predsednik nije pozvan na odgovornost. Javnost i dalje ne zna ko je rušio i otimao, ko je dao nalog (da li predsednik?), zašto predsednik nije odgovarao.

Bez odgovora je ostalo pitanje koji je javni i ekonomski interes takvog uređenja Savamale. Podsećamo, Beograd, odnosno država poklonili su možda i najvredniju parcelu u zemlji i zadužili se kod investitora sa Bliskog istoka za 150 miliona evra.

Dosadašnja dobit je daleko od najavljene. Nisu poznati i koliki su efekti po srposku privredu, pre svega građevinsku industriju. Osim toga, ovaj projekta se sprovodi po međudržavnom sporazumu što znači da za njega ne važe zakoni republike Srbije.

Telekom jedna od zamerki Evropske komisije u izveštajima o napretku

U poslednja dva izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije pominje se i državno preduzeće Telekom Srbije i njeno vlasništvo u medijima, kao jedna od zamerki na putu ka evropskim integracijama.
"U toku je nekoliko sudskih sporova i postupaka u kojima su Telekom Srbija, čiji je većinski akcionar država, i privatne kompanije, kako u Srbiji tako i u inostranstvu, u kontekstu visoke koncentracije medijskog tržišta u Srbiji", konstatuje Evropska komisija u izveštajima 2021. i 2022. godine.

Podsetimo, iako je Medijskom strategijom i medijskim zakonom propisano da država mora da se povuče iz vlasništva u medijima i da ne sme da osniva mediji, to se poslednjih godina uporno radi preko telekomunikacionog partnera koji je u većinskom vlasništvu države.

U martu ove godine Telekom Srbija se žalio Evropskoj uniji sa zahtevom da se ta telekomunikaciona kompanija izbriše iz amandmana na nacrt izveštaja o napretku Srbije, pokazuje dokument do kojeg je ekskluzivno došla televizija N1.

Podsetimo, grupa evroposlanika je prethodno podnela više amandmana na nacrt izveštaja o napretku Srbije, u kojima traži da se u izveštaj Evropske komisije uključi slučaj Telekoma Srbija i to u negativnom kontekstu.

Tako se u jednom od amandmana Telekom kritikuje kao instrument vladajuće stranke da utiče na medijsko tržište u Srbiji, dok se u drugom amandmanu telekomunikaciona kompanija u vlasništvu države kritikuje jer omogućava emitovanje kanala Russia Today.

Krušik u minusu, radnici na ulici, posrednici profitirali

Četiri godine prošlo je od afere Krušik i hapšenja uzbunjivača Aleksandra Obradovića.

On je u javnost izneo podatke da je municija prodavana posrednicima po damping cenama, koju bi ovi posle preprodavali po višim, ekonomskim. To je dovelo do smanjenja profita preduzeća, koji se prelio posrednicima.

Poput firmi Slobodana Tešića, trgovca sa crne liste SAD, koje su prema pisanju NIN potpisale sa Krušikom od leta 2015. do proleća 2019. godine, čak 14 spornih ugovora vrednih 72 miliona dolara i 5,8 miliona evra.
Osim Tešića, korist od ovakvog neracionalnog poslovanja imala je i privatna firma Gorana Todorovića GIM, koju je u više navrata zastupao Branko Stefanović, otac tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića. Oni su kupcima iz inostranstva prodavali mine po značajno višim cenama i tako ostvareni profit zadržavali za sebe, iako to nisu smeli, naveo je nedeljnik NIN pozivajući se na izveštaj Državne revizorske institucije (DRI).

Predsednik Aleksandar Vučić je u martu 2020. obilazeći valjevsku fabriku poručio da je poslovodstvo Krušika pravilo promašaje i najavio forenzičku reviziju. To se nije desilo, ali je godinu dana kasnije otpušteno 428 radnika. Iste godine fabrika je završila u gubicima. Takođe su padali i poslovni prihodi: 11,2 mlrd (2018.), 9,6 mlrd (2019.), 6,7 mlrd (2020.), 4,0 mlrd (2021.)

Uzbunjivač Aleksandar Obradović koji je izneo podatke o ovom slučaju je i dalje je pod istragom, dok postupak za korupciju koju je otkrio u valjevskoj fabrici naoružanja nije ni počeo.

Kolaps EPS-a: Blato koje nas je koštalo milijardu evra

Ugalj sa previše blata koji je korišćen za loženje izazvao je kolaps Termoelektrane Nikole Tesla (TENT) decembra 2021. godine, koštao je građane Srbije oko milijardu evra. Novac je potrošen za uvoz struje, ali i poravku.

To je najveća od čak sedam havarija koje su se desile u Elektroprivredi Srbije u kratkom vremenskom periodu. Kako je dnevni lista Danas naveo, nekoliko dana kasnije došlo je do eksplozije u postrojenju za sušenje uglja za široku potrošnju u "Kolubara – Prerada". Zatim su u dva dana sa radom stala oba bloka u TENT B.

Prethodno je kasnio i remont u toj termoelektrani zbog čega je EPS morao da uvozi struju i u većoj meri troši rezerve iz hidrosistema. Sporost tog remonta se odrazila i na stanje rezervi u podzemnom skladištu gasa "Banatski dvor" koje su gotovo u potpunosti potrošene na snabdevanje "Panonskih termoelektrana – toplana" u Novom Sadu kako bi one proizvodile dodatnu količinu struje zbog toga što je blok B1 u TENT B bio van pogona.
Do pete po redu havarije došlo je u prvoj polovini januara 2022. godine kada je izbio požar u Rudarskom basenu “Kolubara”, na kopu Tamnava – Zapadno polje, gde se zapalio bager za odlaganje zemlje.

Nova havarija u sistemu Elektroprivrede Srbije zbila se krajem avgusta prošle godine kada je iz procesa proizvodnje izbačen bager za kopanje uglja u Rudarskom basenu “Kolubara” na kopu “Tamnava – Zapadno polje”. Na kraju se desila havarija na bageru u Rudarskom basenu “Kolubara” koja je dovela do dodatnog smanjenja proizvodnje uglja koja je već niža od planirane.

Za ovo niko nije odgovarao. Jedino je tadašnji direktor Milorad Grčić podneo ostavku. On nije sudski odgovarao za sve incidente. Nekoliko dana posle ostavke Grčić je postavljen za pomoćnika predsednika Opštine Obrenovac Miroslava Čučkovića. Krajem decembra 2022. godine Grčić je ponovo izabran za predsednika Opštinskog odbora SNS u Obrenovcu.

Slučaj Doljevac: Stanikina smrt i ključna dva minuta

Saobraćajna nesreća na naplatnoj rampi u Doljevcu koju je izazvalo vozilo bivšeg v.d. direktora “Koridori Srbije” Zorana Babića, gde je poginula jedna osoba.

Za ovu nesreću na tri godine i 10 meseci zatvora osuđen je vozač automobila Dejan Stanojević. Ono što je uznemirilo porodicu nastradale i javnost jeste snimak dva ključna minuta nesreće. Javno tužilaštvo je teretilo jednu osobu, a punomoćnik oštećenih drugu osobu, konkretno tvrdio je da je vozilom upravljao Zoran Babić.

Nesreća se dogodila januara 2019. godine.

U ovom slučaju potrebno je napomenuti i da je predsednik Srbije posle izjave da će se založiti da snimak bude javno dostupan, izjavio da tako nešto nikada nije izgovorio, preciznije, da takvo obećanje nije dao.

"Nisam obećao objavljivanje snimka nesreće kod Doljevca", rekao je Aleksandar Vučić za Tanjug povodom nesreće kod Doljevca.

On je najpre u avgustu 2019. godine, u razgovoru za Glas Amerike, kazao da je „video snimak i da je on ‘užasan'“, i obećao da će da "zamoli nadležne države organe kao predsednik Republike" da snimak bude dostavljen medijima, koji bi na taj način "videli kakvim su se lažima služili prethodnih meseci".

Predsednik je prilikom posete porodici nastradale žene, njenom suprugu ponudio da vidi snimak. Prema rečima porodice, snimak nikada nisu videli. Danas se ne zna gde se snimak nalazi.

Osim toga, ostalo je nejasno zašto je snimak video samo predsednik kome to nije u opisu posla i primer je kršenja ustavnih ovlašćenja i pritiska na sudstvo.

Jovanjica: Organska plantaža za funkcionere

Srbija je zemlja u kojoj je otkrivena jedna od najvećih, ako ne najveća plantaža marihuane u Evropi. Dok bi to u većini zemalja bilo smatrano velikim uspehom policije u Srbiji to nije slučaj. Umesto toga, čelnici Srbije, počevši od predsednika i ministra policije neretko brane i imaju puno razumevanja za optužene.
Sumnja se i da je bilo i pokušaja zataškavanja. Istaknuti član Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović je advokat prvooptuženog Predraga Koluvije.

Osim njega zbog pominjanja u vezi sa Jovanjicom početkom decembra 2020. godine, sadašnji predsednik SNS-a Miloš Vučević podneo je krivičnu prijavu protiv Aleksandra Vučića i njegovog brata Andreja, kako bi se utvrdilo da li su povezani sa "slučajem Jovanjica" i da li su imali kontakte sa vlasnikom tog poljoprivrednog dobra na kojem je uzgajana marihuana. Krajem januara Tužilaštvo je saopštilo da braća Vučić nemaju nikakve veze sa Jovanjicom.

Osim vlasnika plantaže, na meti državnih organa su se našli inspektori koji su otkrili ovu plantažu. Oni tvrde da su ih pratili iz BIA, kao i da imaju informacije da im se sprema likvidacija. Takođe su izjavili da su im nudili mito u novcu i napredovanje u karijeri ako svedoče protiv bivšeg ministra policije Nebojše Stefanovića.

Pred sudom se vode dva postupka. U prvom je vlasnik Predrag Koluvija optužen da je organizovao uzgajanje i prodaju marihuane, a u drugom da je bio vođa grupe koju su činili policajci i pripadnici drugih bezbednosnih službi, koji su obezbeđivali imanje Jovanjica i pomagali Koluviji.

Na Jovanjicu je svojevremeno dolazio sadašnji šef Bezbednosno-informativne agencije Aleksandar Vulin, bivši direktor Koridora Srbija Zoran Babić, zatim Dragan Sikimić, doskorašnji direktor Agencije za suzbijanje korupcije. Tada je Jovanjica makar zvanično bila farma organskih proizvoda. Jovanjica je od državne Agencije za finansiranje izvoza dobila tri kredita u vrednosti od 3,9 miliona evra.

Savski nasip: Korito privilegovanih

Belivuk i "Janjičari"

Suđenje kriminalnoj grupi kojom je rukovodio Veljko Belivuk je u toku, ali i dalje nisu jasne veze koje je njegov klan imao sa vlastima. Ono što se sigurno zna, jeste da je vođa kriminalne grupe Veljko Belivuk izjavio da je predsednik Republike preko svojih ljudi tražio razne usluge. Predsednik je to demantovao i tada najavio iznošenje novih dokaza protiv Belivuka.
Ono što je bez dileme jeste angažovanje Belivukove ekipe kao obezbeđenje na inauguraciji predsednika Vučića.

Nije razjašnjeno kako je pukovnik Žandarmerije Nenad Vučković Vučko bio vođa kriminalno-huliganske grupe "Janjičari" u kojoj je bio i Belivuk. Još je manje jasno kako su članovi ove kriminalne grupe brutalno likvidirali 12 ljudi, a da nije bilo reakcije bezbednosnih službi.

Lažne diplome i falsifikovani doktorati

Lažne visokoškolske diplome obeležile su dosadašnju vladavinu Srpske napredne stranke. Bivši ministar unutrašnjih poslova i odbrane Nebojša Stefanović ima diplomu koja je sumnjiva po više osnova. Prilikom pokušaja nostrifikacije diplome koju je navodno dobio u Londonu, ispostavilo se da pomenuti fakultet ne postoji na navedenoj adresi niti da je bio registrovan kao obrazovna institucija.

Sam Stefanović je tvrdio da je išao na predavanja u Sava centru. Inostrani profesori čija su se imena nalazila na spisku predavača, demantovali su bilo kakvu vezu sa ovim univerzitetom.

Ministar finansija i bivši gradonačelnik Beograda Siniša Mali pokušao je da doktorira na neakademski način, odnosno falsifikovanjem. On tuđe rečenice ili delove naučnih radovima predstavljao kao svoje odnosno nije navodio izvore.

Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu je jednoglasno utvrdio postojanje neakademskog ponašanja Siniše Malog prilikom izrade doktorske disertacije jer je u delu disertacije "doslovno preuzimao tekstove, odnosno cele pasuse iz tekstova drugih autora, bez navođenja imena tih autora".

Državni Univerzitet u Beogradu je dva puta poništio doktorat Siniše Malog, koji je stekao 2013. godine na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu (FON). Prvi put je učinio juna 2012. godine, a pošto je Upravni sud pronašao nedostatak u proceduri, ponovo je poništen decembra 2021. godine.

Marta 2023. Upravni sud je ponovo poništio rešenje Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu. Posle toga Mali je rekao da je upisao doktorat, ali u Slovačkoj. Više od 140 univerzitetskih profesora potpisalo je žalbu na njegov doktorat koja je potom predata Odboru za profesionalnu etiku.

Novinari CINS-a objavili su 2016. godine da su posle analize doktorata guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković softverom "Turnitin" utvrdili veliku količinu teksta koja je doslovce prepisana iz tuđih radova bez citiranja. Novinari su analizom njene disertacije "Instrumenti centralne banke – dometi i ograničenja na primeru Republike Srbije" na Fakultetu za uslužni biznis, Univerzitet Educons iz Sremske Kamenice, ustanovili da je više od 20 odsto teksta preuzeto bez citiranja iz radova i knjiga ekonomista ili akademaca.

Aleksandar Martinović, ministar državne uprave i lokalne samouprave, još jedan je u nizu sa spornom diplomom. Mediji su pisali da je d 2005. do 2009. godine šest puta objavio jedan isti naučni rad, samo pod drugačijim naslovom i tako stekao pravo da doktorira. Komisija Pravnog fakulteta u Novom Sadu je takođe utvrdila, ali i oprostila ovu krađu Martinoviću, jer je to uradio godinu dana pošto što je usvojen Kodeks o akademskoj čestitosti.

Skandalčići

Osim velikih afera tu su i lokalne afere. U Beogradu je primera radi najčešće esktremno dugo obavljanje komunalnih radova, što umnogome otežava život ljudima u velikom gradu ali znači i veće troškove za sve građane što zbog radova, što zbog izgubljenih sati.

U toku je 300-dnevna blokada dobrog dela Zemuna zbog rekonstrukcije Glavne ulice, deo od par stotina metara Karađorđeve ulice rađen je više od 400 dana, dok je rekonstrukcija Trga Republike trajala skoro 600 dana.

Bez premca je ipak potez od Vukovog spomenika do Dorćola koji je rađen dve godine.