Agroekonomista: Bojim se da ćemo imati sve veći broj zatvaranja srednjih i malih farmi

“Saga o protestima proizvođača mleka, bojim se da neće biti kraj. Danas bi, po nekim nagoveštajima, trebalo da bude finale priče. Mislim da do toga neće doći, od samog početka pregovori države i proizvođača su bili opterećeni lošom karmom, energijom i poverenjem… To je loša priča dugotrajnih protesta, koji su bili i opravdani", objasnio je on.

Podsetimo, poljoprivrednici blokiraju ulice i protestuju širom Srbije zbog aktulenih problema oko situacije na tržištu mleka. Razgovora sa državnim zvaničnicima i ministrom Draganom Glamočićem je bilo, ali nije došlo do dogovora. Na poslednjem sastanku ministar je kazao da će zamoliti kompanije da otkupe mleko po skupljim cenama. Danas su u toku novi pregovori.

Galetin ističe da će najviše posledica trpeti mala i srednja preduzeća.

"Srednja i mala gazdinstva će imati ozbiljan problem i bojim se da ćemo imati sve veći broj zatvaranja srednjih i malih farmi, što bi bilo katastrofalno jer su one većinski isporučioci i proizvođači na tržištu", ukazao je on.

Agroekonomista objašnjava da vlasti u Srbiji nemaju strpljenja da se dugoročno bave problemima u poljoprivredi.

"Ne može se to rešiti jednim pregovorima. To je dugoročna strategija. Bojim se da naša vlast nema strpljenja za dugoročnu politiku i strateško vođenje privredne grane. Rezultati se traže sada i odmah iz političkih i populističkih razloga, što nije dobro. Nisam preveliki optimista da mere koje će se sad doneti, da privremeno stabilizuju sektor, da će da donesu neke dugoročne rezultate", objašnjava on dalje.

Ukazao je i šta misli o zahtevima poljoprivrednika i gde je moguće da dođe do dogovora.

"Ako pođemo od zahteva poljoprivrednika, posmatrajući taj zahtev koji je bio ekstreman, da se obustavi uvoz poljoprivrednih proizvoda, svima je bilo jasno da se to ne može uraditi zbog tog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Proizvođači su spustili lestvicu, a to je da se u pregovorima sa EK izdejstvuje uvođenje kvota ili prelevmana za proizvode. Mislim da smo tu nadomak dogovora - na mleko u prahu i tvrde sisreve. To su mere koje su vremenski ograničene. Sve ostale mere koje se tiču prodiranja u tržišne mere nisu prihvatljive", naveo je on.

Krajnje je vreme da Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, kako ukazuje sagovornik N1, dobije neku svrhu.

“To znači da Vlada propisuje proizvode od ključnog značaja za koje se moraju praviti dugoročni ugovori između proizvođača i otkupljivača… Da se reguliše i u kojoj količini i ceni se nešto otkupljuje. Milsim da ova licitacija da država ubedi otkupljivače da se podignu cene, vide se na kakav je odgovor našilo kod otkupljivača… Država može da apeluje, ali ne može u toj meri da određuje i da se meša na tržište plati pet dinara više ili manje", objasnio je agroekonomista.