Nakon katastrofalnih poplava koje su nedavno pogodile Bosnu i Hercegovinu, Srbija, Hrvatska, Slovenija i Crna Gora među prvima su uputile pomoć. Reakcije država regiona u slučajevima prirodnih katastrofa pokazuju da je solidarnost više pravilo nego izuzetak, a ipak odnosi među njima uobičajeno su vrlo često veoma zategnuti i problematični.
U katastrofalnim poplavama na području Bosne i Hercegovine, koje su uzrokovale pojavu bujica i klizišta najviše pogodivši Jablanicu i Konjic, poginulo je više od 20 ljudi. U otklanjanju posledica i pronalasku nestalih u poplavljenim područjima prve u pomoć pritekle su Srbija, Hrvatska, Slovenija i Crna Gora.
I raniji slučajevi prirodnih katastrofa pokazuju da je u ovakvim slučajevima solidarnost među državama regiona više pravilo nego izuzetak.
Tokom leta zemlje regiona pomoć su uputile i Severnoj Makedoniji, kako bi se izborila sa brojnim požarima koji su pogodili ovu zemlju.
Solidarnost nije izostala ni prethodnih godina. Tako je Srbija uputila pomoć od milion evra Hrvatskoj, kada je razorni zemljotres u Petrinji i okolini 2020. godine iza sebe ostavio scene kao u apokaliptičnim filmovima. Srbija je komšijama pomogla i tokom pandemije koronavirusa deleći sa njima opremu i vakcine.
Hrvatske vatrogasne jedinice i jedinice civilne zaštite učestvovale su u misiji pružanja hitne pomoći u poplavama pogođenim područjima Srbije 2014.
I dok s jedne strane ujedinjenost regiona u kriznim situacijama ne izostaje, sa druge strane odnosi među republikama bivše Jugoslavije uobičajeno su daleko od idiličnih.
Zašto nismo dobri susedi kad nema nevolje?
Predsednik Centra za regionalizam Aleksandar Popov za N1 kaže da je dobro što u nevoljama priskačemo jedni i drugima u pomoć, ali da se onda postavlja pitanje zašto nismo dobri susedi i kada nema nevolje.
„Ako bih bio ciničan mogao bih reći da bi konstantno trebalo da imamo neke nevolje, tako da bismo onda imali konstantno dobro odnose“, kaže on i dodaje da u jednoj meri međusobna pomoć država ima pomalo propagandnih elementa da se „pokaže kako smo dobri susedi“.
Ipak, naglašava da za razliku od političkih odnosa, u glavama ljudi korak po korak su u dobroj meri prevazilaženi događaj iz 90-ih godina, te da tako više nema toliko animoziteta na nivou društava.
„Iako su političari trovali atmosferu u regionu, indeks regionalne saradnje pokazuje da je na nivou društva i privrede ta saradnja prilično dobra, a da je najgora saradnja u oblasti politike“, kaže Popov.
Kao primere navodi saradnju u kulturi i subkulturi, ali i na nivou privrede koja po prirodi stvari teče.
„Međutim, svaki put, narodski rečeno, političari „zamute vodu“ kad god im treba da nabilduju patriotizam i nacionalizam da bi okupili svoje biračko telo, to je manir svih političara u regionu, onda dođe do varničenja, do kvarenja odnosa, ujedno se na taj način skreće pažnja sa nekih nemilih stvari koje se dešavaju ili korupcijske afere ili, kod nas, na primer, pitanje litijuma, koje se fabrikuju maltene na nedeljnom nivou“, kaže Popov.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare