Aktivisti u egzilu i na sudu zbog tajno snimljenog razgovora - kako žive u izbeglištvu, a kako iza rešetaka

Dvanaesti mart 2025. godine - neformalno su se sastali studenti i aktivisti u prostorijama Pokreta slobodnih građana. Uoči najvećeg protesta u istoriji Srbije.

Bez njihovog znanja, dva sata snimanog razgovora, završilo je dan kasnije na nacionalnim frekvencijama. Govorilo se planovima za protest.

"Što se tiče aktivnog delovanja, odnosno da oni vade pendreke, mi njih ne možemo nešto preterano da povredimo, pogotovo ne na blizini od metar-dva", rekao je Jovan Dražić, aktivista iz Zagreba u snimku objavljenom 12. marta 2025, koji je emitovan na televiziji Pink.

Zbog, između ostalog, ove konstatacije izgovorene u krugu prijatelja, Jovan Dražić već ravno godinu dana nije bio kod kuće. Zajedno sa Anjom Pitulić, čiji se glas na snimku ni ne čuje, oni su dvoje od šestoro aktivista u egzilu, sa etiketom da su "teroristi" - i sudskim sporom koji država vodi protiv njih.

"Pre godinu dana nikada ne bih mogla zamisliti sebe u ovoj situaciji. Nisam mislila da ovo može toliko dugo da traje", rekla je aktivistkinja Anja Pitulić iz Zagreba.

"Posle godinu dana, ja sam i dalje besan kao i prvog dana. Tu se ništa nije promenilo", rekao je Dražić.

Igrom slučaja, njih šestoro otišlo je u Hrvatsku baš nekoliko sati uoči emitovanja "specijalne emisije". Na kraj pameti im nije bilo da će u Hrvatskoj - i ostati. Danas žive, kako kažu, privid normalnog života.

"Dobili smo boravišne dozvole, država Hrvatska nam je izašla u susret", rekao je Dražić.

"Mi danas živimo jedan prosečan, kvalitetan život, kakav u Srbiji nisam ni zamišljala", rekla je Pitulić.

Šestoro se brani sa slobode

Jovan i Anja, zajedno sa još dvoje aktivista borave u Zagrebu. Četiri stotine kilometara dalje, u Novom Sadu gde su se i razišli - sa slobode se brani ostalih šestoro.

Jedan od njih je i student Davor Stefanović, koji je, poput ostalih, u prethodnih godinu dana više bio u pritvoru - nego na slobodi.

"Retroaktivno gledam sve kao neku vrsti prekida filma. Meni nije prošlo godinu dana - meni je realno prošlo negde oko pet meseci", rekao je aktivista iz Novog Sada Davor Stefanović.

Davorov glas se na snimku ne čuje - jer sastanku, tvrdi, nije ni prusustvovao. U istom objektu gde je sastanak održan tog dana je bio kako bi večerao. Da se u drugoj prostoriji neko okupljao, kaže, pojma nije imao. I baš su njega, u tom istom pritvoru i prebili. Ostale su traume, a povratak u društvo nije bio jednostavan.

"Uistinu povratak u normalu više nikad neće biti moguć. Postoje ti tragovi koji nas prate, pratiće nas još neki period vremena", rekao je Stefanović.

Mada slobodno šeta Novim Sadom, Davor i dalje nije na slobodi - već se brani sa nje. Postupak je i dalje u toku, a prethodna dva ročišta su odložena.

"Sve je to i dalje veliki izvor stresa. Nismo mi neki loši ljudi i doživljavamo ovo kao ogroman napad na ljude koji nisu uradili ništa pogrešno", rekao je Stefanović.

Po pitanju budućnosti, što života, što postupka - viđenja su različita.

"Kada dođe do promene režima, želim da se vratim, želim da pomognem svojim saborcima u periodu čišćenja svega što je vlast ostavila za sobom", rekla je Pitulić.

"Ja želim da se vratim u Srbiju, bez obzira, ostala vlast ili ne. Želim da se vratim zato što podržavam borbu protiv režima, i zato želim da pomognem kako god mogu", kaže Dražić.

"Ako me je pritvor nečemu naučio - to je da se ne nadam nikad ničemu. Zbog razočarenja koje ume da stoji", rekao je Stefanović.