Vučić je rekao i da se lično zalaže za pooštravanje kazne silovateljima, ali da su protesti ispred redakcije Informera zbog objavljivanja intervjua sa serijskim silovateljem u tom tabloidu, licemerni.

On je rekao da verovatno ne bi radio takav intervju da je novinar, ali da se oni koji protestuju "foliraju" i da su zapravo politički procesi sve što ih interesuje.

Vučić je negirao navode da se mešao u izbore u Republici Srpskoj, naglašavajući da ima dobru saradnju sa Miloradom Dodikom i Željkom Cvijanović, ali da bi dobro sarađivao i sa bilo kim ko bi ih zamenio na funkcijama, kao što će sa Banjalukom dobro sarađivati svako ko njega zameni na mestu predsednika Srbije.

"Moje je samo da sačekam zvanične rezultate, i koga izborna komisija proglasi za pobednika, ja ću čestitati. Mislim da je to najpošteniji mogući odnos", poručio je Vučić.

Vučić je rekao i da mu je premijer Mađarske Viktor Orban otrkio da su ga 1999. godine tadašnji američki predsednik Bil Klinton i britanski premijer Toni Bler pritiskali da kopnom napadne Srbiju kako bi "razvukli srpske snage".

"To je Viktor Orban odbijao, a u tome da odbije taj pritisak u Beloj kući mu je pomogao (tadašnji nemački kancelar) Gerhard Šreder", rekao je Vučić.

Dodao je i da je Orbanu tada bivša britanska premijerka Margaret Tačer u Londonu navodno rekla: "Mnogo mi smeta što si odbio da napadneš Srbiju, zbog toga će više britanskih vojnika da pogine".

Vučić je rekao i da je zahvalan predsedniku Rusije Vladimiru Putinu što je u Savetu bezbednosti UN sprelio da Srbija bude proglašena za "genocidnu državu", ali da Moskva oko sankcija SRJ ni dan nije čekala, a niko ih nije pritiskao.

Vučić je, odgovarajući na pitanja novinara, rekao da je na samitu Evropske političke zajednice u Pragu sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom i nemačkim kancelarom Olafom Šolcom razgovarao o Kosovu i Metohiji, ali da je to sve što može da kaže, i da je o dijalogu sa Prištinom rekao sve što je imao na početku svog izlaganja.

Vučić je rekao i da će, bez obzira šta mislili o politici EU po pitanju Kosova i Metohije, Srbija i njena vlada morati da nastave da rade na mnogo reformi na svom evropskom putu u okviru vladavine prave, na brojnim infrastrukturnim projektima i usklađivanju viznih režima.

"Ono što za nas predstavlja problem, a nosi sve klastere sva poglavlja jeste situacija na Kosovom i Metohijom i jeste usklađivanje naše sa spoljnom politikom EU", naglasio je Vučić.

Rekao je da se unutrar vlasti u Beogradu na dnevnom nivou razgovara o usklađivanju sa spoljnom politikom EU, i da naravno da postoje različiti stavovi, ali da nikada neće izaći pred javnostako nemaju u potpunosti jedinstven stav.

"Mi mislimo da smo svoju politiku postavili dobro, ali se okolnosti, naravno menjaju. I dalje smatramo da nije fer da svi imaju odnos prem Srbiji kao da se ništa nije dogodilo 1998. i 1999. Voleli bismo da više razumeju našu poziciju. Mi ćemo se rukovoditi interesima Republike Srbije. Nikome ništa ne dugujemo. Oni kojima nismo uveli sankcije 230 dana, nama su uveli za tri dana bez da ih je iko pritiskao", podsetio je Vučić.

Kazao je i da Srbija ne uvodi sankcije Rusiji ne samo zbog povoljne cene gasa ili podrške u Savetu bezbednosti UN, već zbog poštovanja međunarodnog javnog prava i "poštovanja sebe, i elementarnih moralnih principa, jer znamo šta su sankcije nama radile".

Rekao je da jeon nešto oprezniji prema promeni politike ili dnevnom reagovanju, ali da Beograd neće bežati od teških odluka, ako vidi da ne može dalje.

Dodao je ipak da Srbija u ovom trenutku ne ugrožava svoje interese time što čuva svoju poziciju.

Vučić je naglasio da Srbija, uprkos svemu, do sada nije uspela da odustane ni od jedne velike investicije.

Najavio je i da će u narednih godinu dana biti otvoreno pet auto-puteva ili brzih saobraćajnica. Deonica Moravskog koridora Pojate - Kruševac biti gotova do kraja godine, a da će brza saobraćajnica od Novog Beograda do Surčina, odnosno auto-puta Miloš Veliki, biti otvorena sredinom februara.

"Verujemo da ćemo do kraja marta završiti obilaznicu oko Beogrda do Bubanj Potoka, što će predstavljati ogromno rasterećenje", rekao je Vučić i najavio dalje ugovaranje izgradnje beogradske obilaznice od Bubanj Potoka do Pančeva.

U septembru će, prema njegovim rečima, biti otvoren auto-put Ruma - Šabac, dok će do kraja iduće godine Valjevo biti povezano brzom saobraćajnicom sa auto-putem Miloš Veliki.

Kada je reč o železnici, brza pruga će biti izgrađena od Beograda do Niša ut "veliku podršku EU", dok će brza pruga do mađarske granice biti završena pre kraja 2025. godine.

Vučić je predočio i da je Srbija do kraja septembra privukla više od tri milijarde evra stranih investicija, te da je povećan nivo investicija kineskih i japanskih kompanija.

Vučić je najavio i da će mladima, koji se za to prijave od 1. do 15. decembra, uoči Nove godine biti isplaćena jednokratna novčana pomoć u iznosu od 5.000 dinara.

Država će za tu namenu, kako je rekao, izdvojiti oko 45 miliona evra, što je iznos koji u ovom trenutku može da izdrži.

Vučić je najavio i da će plate u javnom sektoru biti povećane za 12,5 odsto, odnosno 25 odsto za vojna lica.

Rast zarada će, prema njegovim rečima, u značajnoj meri da prati i privatni sektor.

Podsetio je i da će minimalna zarada u Srbiji iznositi 340 evra.

Vučić je podsetio da će penzije od 1. novembra biti uvećane za devet odsto, a od 1. januara za dodatnih 12,1 odsto, što znači da će ukupno povećanje iznositi od 20,2 do 20,8 odsto.

Uvećanje penzija, naglasio je predsednik, je gotovo dvostruko više od međugodišnje inflacije.

Prosečna penzija će od naredne godine u Srbiji iznositi gotovo 38.000 dinara.

Srbija je obezbedila da imamo najjeftiniji hleb u Evropi, rekao je Vučić.

Kazao je da smo imali "veliku nesreću" sa sušom, te su i zlaihe kukuruza i mogućnost izvoza značajno smanjeni, ali da te žitarice imamo sasvim dovoljno.

Naglasio je da je stanje sa suncokretom i suncokretovim uljem "možda i najbolje" u poslednjih nekoliko godina.