Zašto se Vučić "aktivirao" u nemačkim medijima: Tri ključne poruke za Berlin i EU

Matić ukazuje da je Nemačka ključna članica Unije, i da upravo u tom kontekstu treba posmatrati nedavni Vučićev intervju za Zidojče cajtung, kao i nešto raniji za Frankfurter algemajne cajtung (FAZ).

"To su dva intervjua koje se po strukturi dosta razlikuju. Ovaj intervju za Zidojče cajtung, radi se zapravo o tome da se pretreslo nekoliko aktuelnih tema u kojima je predsednik Vučić naravno imao interes da njegova poruka dođe do publike, do Bundestaga, do vlade, do onih ljudi koji pažljivo prate šta on radi, šta obećava, šta misli i šta na koncu napravi ili ne napravi", ukazao je Matić.

Podseća da je upravo ovaj minhenski list, i novinar koji je intervjuisao Vučića, prethodno objavio komentar u kojem izneo kritike na račun predsednika Vučića.

"Poruka je bila da je Vučić, kako oni kažu, majstor discipline u kojoj jedno kaže, a drugo onda napravi. Radi se, između ostalog, o kritici zbog takozvanih 'Mrdićevih' zakona kada je na jednoj strani obećao etabliranje jednog tela koje bi trebalo približiti i pogurati Srbiju prema EU, a na drugoj strani se usvajaju ti zakoni koji zapravo udaljavaju Srbiju od EU", objasnio je Matić.

Novinar DW-a ocenjuje da je Vučić u, kako je rekao, opsežnom intervjuu za Zidojče cajtung, poslao tri ključne poruke evropskoj javnosti.

"Poruka broj jedan, poruka upućena na EU, pogotovo publici u Nemačkoj - mi nismo ruske marionete, kaže predsednik Vučić. Sada ga malo parafraziram, ali to stoji tako i u naslovu", naveo je Matić.

Druga poruka je, prema njegovim rečima, distanciranje od američke administracije i predsednika Donalda Trampa.

"Tu je predsednik Vučić, između ostalog, kritikovao stav Trampove administracije prema Kosovu i njihovu preveliku bliskost sa aktuelnom garniturom u Prištini. To je bila, recimo, poruka broj dva, što je jako zanimljivo u kontekstu njegovih ideja oko budućnosti EU", dodaje Matić.

A, upravo je budućnost Unije treća ključna poruka koju je, prema Matićevoj oceni, izneo predsednik Srbije.

"On je prezentirao tu svoju ideju. Ulazak Srbije u EU bez prava veta -primite nas, ali samo nas primite. U tom trenutku meni kao novinaru fali još jedno pitanje na kraju tog intervjua. Da sam ja neko i da sam bio tamo na tom intervjuu, sigurno bih na kraju pitao: Predsedniče Vučiću, imali ste 12-13 godina da Srbiju ugurate u EU sa članstvom prve klase, sa pravom glasa i sa svim drugim beneficijama. Zašto sada, nakon 12-13 godina propuštenih prilika, činite sve da Srbiju ugurate u članstvo druge klase", istakao je sagovornik N1.

Sećanje na Đinđića i izgubljene godine za Srbiju

U četvrtak su obeležene i 23 godine od ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića koji je jedan deo svog života proveo upravo u Nemačkoj.

Matić je za N1 objasnio da se Nemci sećaju Đinđića kao izvanrednog, atipičnog i hrabrog političara, koji je rizikovao praktno sve, pa i sopstveni život, kako bi napravio ono što je smatrao da treba da napravi.

Dodao je, međutim, i da su Nemci formalisti i da se važnih ličnosti više sećaju na "okrugle" godišnjice, poput desete ili dvadesete, te da je juče bilo tek nekoliko crtica o Đinđiću u tamošnjim medijima.

"Kako zapravo se gleda na njega i šta se zapravo sa Srbijom dešava, ja sam malo pogledao samo kratko u arhivu kako se pisalo povodom desete godišnjice nakon ubistva Zorana Đinđića. Tada se u nemačkoj štampi uglavnom govorilo o tome da je to, tih deset godina nakon njegovog ubistva, bila izgubljena decenija za Srbiju. Pitanje je samo kako bi sada pisali 13 godina nakon te izgubljene decenije, da li bi pisali izgubljene 23 godine Srbije", upitao je Matić.

Dodao je i da se u Nemačkoj kritikovala Đinđićeva Demokratska stranka, odnosno da je odustala od puta ubijenog premijera i da nije dovršila posao koji je on započeo.