Zaposleni iz sindikata "Opstanak" Apoteke Beograd, nedavno su saopštili da je zbog prestanka proizvodnje pojedinih lekova, koji su se izrađivali isključivo u toj ustanovi, ugroženo zdravlje pacijenata, među kojima je veliki broj dece.

“Zalihe Diazepama mikroklizme, leka koji sprečava epileptične napade i koji se nalazi na spisku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), što znači da se izdaje na recept, su na izdisaju. Ovaj lek se proizvodio u Apoteci Beograd, a proizvodnja je obustavljena početkom decembra prošle godine jer je ponestalo materijala, odosno sirovina i ambalaže. Ostalo je zaliha za još najviše mesec dana. Iako se ovaj lek pravi u nekim laboratorijama privatnih apoteka, pacijenti su najviše tražili naš jer se izdaje na recept, a kažu i da deluje mnogo brže”, kaže za Nova.rs predsednica Sindikata "Opstanak" Jelena Šikuljak.

Ovo nažalost nije jedini lek čija je proizvodnja stala ili je u riziku od nestanka.

“Apoteka Beograd poznata je po izradi magistralnih lekova, naročito za kožne bolesti. Emolientna krema za kožna oboljenja je bila jedna od najtraženihih. Pacijenti traže u apotekama isključivo Emoliens kreme naše proizvodnje. Nažalost, ne možemo više da je pravimo jer nemamo ambalaže. Prestali smo i sa proizvodnjom kombinovanog praška, a alternativa nam je bila prašak druge kompanije iz Srbije, koji je bio daleko skuplji, dok je naš bio oko 200 dinara. Pravili smo i lekove za kućne ljubimce što nijedna galenska laboratorija privatnih apoteka ne radi”, naglašava Šikuljak.

U privatnim apotekama postoje neki od proizvoda koji se prave i u Apotekama Beograd, ali se, najčešće, prema njenim rečima, mogu nabaviti daleko skuplje.

“Mi smo proizvodili Permetrin, lek za šugu, koji je kod nas koštao 1.000, dok je u privatnim apotekama bio čak 6.000 dinara. Pravili smo ga dok smo imali supstance, ali je proizvodnja sada stala. Imali smo u novembru velike porudžbine jer je tada bila epidemija i sve zalihe su potrošene. Potom oftalmološki lek Ciklosporin, koji smo takođe proizvodili dok smo imali hemikalije i ambalaže, prodavali smo za oko 3.000, dok je u privatnim apotekama koštao 10.000 dinara”, objašnjava Šikuljak.

Takođe, u Apotekama Beograd pravili su i Baktrim sirup.

“Galenika ga više ne pravi, pa su pacijenti mogli da ga kupe kod nas dok smo ga proizvodili, a kako sam čula od pacijenata kod privatnika je duplo skuplji nego što je bio u našim apotekama", kaže naša sagovornica.

Da biste pravili magistralne lekove, objašnjava ona, morate za to imati uslove.

"Privatne apoteke imaju samo jedan prostor u kome se izrađuju neki od lekova koje smo mi pravili. Privatnici, međutim, ne mogu da pokriju kompletno tržiše što je jasno iz činjenice da mi i dalje imamo veliku porudžbenicu, uprkos zaustavljenoj proizvodnji u većini apoteka".

Nema ko da pravi lekove

Šikuljak upozorava da nije problem samo u sirovinama.

“Lekove i preparate sve manje proizvodimo i zbog nedostatka stručnjaka. Neki tehnolozi su nam već otišli, a veliki broj njih najavio je da će otići ukoliko uskoro ne dobijemo platu”, kaže ona.

Inače, zaposleni u Apotekama Beograd poslednji put su plaćeni 26. septembra 2025. godine, kada su dobili aprilsku akontaciju.

Podsećamo da je Apoteka Beograd zbog milionskih dugova ostala bez robe i dobavljača, a zaposleni bez plata, dok se istovremeno ova ustanova suočava sa nezaustavljivim gubitkom objekata. Zbog pomenutih milionskih dugova za zakup poslovnog prostora, Grad Beograd je protiv ove apotekarske ustanove pokrenuo čak 28 tužbi. Inače, račun ove ustanove je od oktobra 2025. u blokadi, zaposleni nisu primili poslednjih devet plata, nabavke robe su stale još u oktobru prošle godine, a preko 30 objekata na ekskluzivnim lokacijama, je privremeno ili trajno zatvoreno u proteklih godinu dana, čime se ustanova gura u stečaj, tačnije privatizaciju.