Umesto profesionalnog i etičkog izveštavanja, pojedini mediji prilikom izveštavanja vide priliku da profitiraju, te njihov pristup rezultira nedostatkom ljudskosti i empatičnosti, a prioritet daju senzacionalizmu. Prema načinu i intenzitetu kršenja Kodeksa novinara Srbije, zakona, konvencija i Ustava, moglo bi se zaključiti da ih ne interesuje ni uticaj na mentalno zdravlje onih o kojima pišu. Nakon majskih događaja, postoji bojazan da crvene linije možda više ne postoje, a pored novinara, za to su odgovorni glavni i odgovorni urednici, smatra novinarka An-Mari Alves-Ćurčić.
Ova novinarka i aktivistkinja je pokrenula inicijativu Za tebe #VAŽNOJE, radi unapređenja i zaštite mentalnog zdravlja.
Ona je jedna od osnivačica kampanje „Stavi se u moje cipele“ koja je pokrenuta prošle godine sa ciljem skretanja pažnje građana i stručne javnosti na posledice senzacionalističkog i tabloidnog izveštavanja o događajima koji uključuju ljudsku patnju i bol.
U intervjuu za Dosije o medijima kaže da novi medijski zakoni mogu imati pozitivan uticaj na izveštavanje o osetljivim temama ukoliko se budu primenjivali. Poručuje da edukacija i hrabrost novinara da odbije neetičko izveštavanje vraćaju profesionalnostu javni prostor.
„Bojim se da su mediji pali na ispitu etike, profesionalnog izveštavanja i na kraju krajeva – elementarne ljudskosti. Način na koji se izveštavalo o te dve najužasnije tragedije koje su se dogodile u Srbiji je najblaže bio katastrofalan, poražavajući i uznemirujući po tu istu javnost čije bi interese, po definiciji, trebalo da štitimo“, kazala je ona.
Na pitanje zašto je pojedinim novinarima teško da „se stave u nečije cipele“ kada izveštavaju o osetljivim temama, Alves-Ćurčić odgovara da svaki novinar koji izveštava o tako delikatnim temama bi trebalo, za početak, da bude dovoljno edukovan, senzibilisan, što je danas upitno.
„No, bojim se da daleko veću odgovornost snose glavni i odgovorni, odnosno urednici rubrika hronike koji neguju tu vrstu „novinarstva“, svesno kršeći Kodeks novinara Srbije, zakone, konvencije, pa i Ustav koji svima garantuje pravo na dostojanstvo, ali i privatnost. Mi na dnevnoj bazi imamo desetine primera eklatantnog kršenja svih mogućih pravila i zakona, a da za to niko ne odgovara“, rekla je.
Alves-Ćurčić se boji da crvene linije, kada je u pitanju izveštavanje o tragedijama i sličnim osetljivim temama, više nema.
„To su nam u krajnjoj liniji pokazali i majski događaji. Mi ni danas nismo u stanju da shvatimo razmere posledica koje, po aktere tragičnih događaja i/ili njihove bližnje, ostavlja takav način tabloidnog, senzacionalističkog, a rekla bih zapravo – lešinarskog izveštavanja“, kazala je.
Boji se takođe i da promena neće biti dok nadležne institucije ne počnu da reaguju.
Na pojedinim televizijama su slučaj masakra u Ribnikaru komentarisali „nadrilekari“, astrolozi, privatni detektivi, osobe koje tumače tarot i slično, a Alves-Ćurčić smatra de medije „ne zanima kako to utiče na javnost, zanima ih profit“.
„U trci za opstankom na tržištu, mi smo potpuno zanemarili jednu od osnovnih uloga medija, a to je edukacija javnosti čije interese treba da štitimo. No, živimo u zemlji u kojoj smo normalizovali neetičko, neprofesionalno izveštavanje o tragičnim događajima… Tabloidizacija medija je globalni trend i tu Srbija nije izuzetak. No, mislim da smo i dalje u stanju da prepoznamo i cenimo kvalitet. Da li je to dovoljno za opstanak profesionalnih i odgovornih medija – nisam sigurna. Na ruku nam ne ide ni to što, za razliku od razvijenih demokratija, nemamo nezavisne institucije te se pitanje odgovornosti gotovo i ne postavlja“, kaže ona.
Ukoliko medijski zakoni budu sprovođeni, biće dobro, smatra.
„Međutim, kod nas je praksa da imamo solidne strategije i zakone koje ne primenjujemo. I dosadašnji zakoni nisu bili loši, ali ključni problem je to što zakone koje imamo ne primenjujemo“, kazala je.
Na pitanje da li ima pomaka u novinarstvu, a posebno kada je reč o uticaju medija na mentalno zdravlje publike, odgovara da ih ima, ali nedovoljno.
„Ne možete da operete svoju savest tako što ćete ispod senzacionalističkog naslova, na dnu teksta sa obiljem morbidnih detalja, napisati, na primer, koji su brojevi SOS linija. Štetu ste načinili već samim naslovom. Podsetila bih kolege novinare da imate pravo da kažete svom uredniku „ne želim da izveštavam na takav način, jer se time krši zakon, Ustav i Kodeks“. Imate i mogućnost da potražite zaštitu novinarskih udruženja, treba malo više hrabrosti, ali ako želimo da radimo u interesu javnosti, za početak – budimo profesionalni, setimo se zbog čega smo počeli da se bavimo ovim poslom. Sumnjam da je vaš cilj bio da pravite sačekuše ispred kuća nastradalih, na groblju, pa da izveštavate iz minuta u minut. To nije novinarstvo“, zaključuje ona.
Ceo intervju pročitajte OVDE.
Pogledajte još:
Povezane vesti
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Budi prvi ko će ostaviti komentar!