Analitičari o Vučićevoj pretnji da neće otići na samit EU: Loše odigrana priča

Vesti 03. dec 202213:5023 komentara
Izvor: TANJUG/ STRAHINJA ACIMOVIĆ

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić preti da neće otići u Tiranu na samit Evropska unija - Zapadni Balkan. Mlaka reakcija EU je razlog nezadovoljstva u Beogradu.

Odluka premijera Kosova Aljbina Kurtija da kao ministra za zajednice u svojoj vladi postavi Nenada Rašića, kao i Radu Trajković za njegovog zamenika, izazvala je do sada nezabeleženu reakciju predsednika Srbije.

POVEZANE VESTI:

U neuobičajeno oštrom tonu Aleksandar Vučić je premijera Kosova nazvao „terorističkim ološem“, i rekao „da su izabrali najgori srpski ološ sa dna kace, koji nemaju nikakvo poverenje u Srbiji, ali imaju poverenje Kurtija i zapadnih agentura“. Tome je dodao i pretnju da neće otići na najavljeni samit 6. decembra. Rada Trajković je reagujući na ove optužbe izjavila „kako razume Vučića kao pacijenta, ali da ga ne razume kao predsednika Srbije“.

Aleksandar Vučić je nakon susreta sa evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varheljijem ponovio da ostaje pri svojim ocenama o Rašiću i Radi Trajković, ali je dodao da će narednih dana odlučiti o prisustvu samitu u Tirani.

Beograd je takođe nezadovoljan reakcijom Evropske unije, koja je po rečima srpskih zvaničnika previše mlaka. Beogradski mediji prenose i tumačenje bivšeg predsednika Ustavnog suda Kosova Envera Hasanija „kako je Kurti imenovanjem Nenada Rašića za ministra prekršio Ustav“.

Negativna atmosfera u regionu

Predsednik Srbije je ovu priliku iskoristio da izrazi svoje nezadovoljstvo ponašanjem Prištine i odnosom prema srpskoj zajednici, ističe za DW Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC fonda.

„Mislim da to stoga nije poruka koja se tiče regionalnog procesa saradnje, već je pre svega poruka Evropskoj uniji i vladi Aljbina Kurtija“.

Igor Novaković ocenjuje „da je korišćenje regionalnog samita kao platforme za upućivanje nekih poruka loše. Regionalna saradnja je interes svih zainteresovanih, a ovde se stvar svodi na međusobni odnos Beograda i Prištine. Tako da ne vidim neke velike posledice ukoliko Srbija eventualno ne prisustvuje tom samitu, ali je moguće da ostavi neku negativnu atmosferu među samim učesnicima u procesu regionalne saradnje“, dodaje Novaković.

Reakcija Aleksandra Vučića bi bila daleko efikasnija u slučaju da je pozicija Srbije nešto bolja, kaže za DW Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam.

„Pozicija Srbije je daleko od toga, plus taj nastup sa neprimerenim rečnikom, i to je sve dovelo do jedne ishitrene odluke da se ne ide u Tiranu. Cela ta priča je jako loše odigrana, i mislim da ne doprinosi poziciji Srbije u odnosu na Evropsku uniju“.

Ali, svejedno mislim, nastavlja Popov, „da će nakon ovakvog jednog napada doći do reteriranja, i da će se na kraju ipak otići u Tiranu. U svakom slučaju, emocije nisu dobar saveznik ovog puta, i trebalo bi dobro razmotriti koliko imamo prostora da pravimo korak unazad i ugrožavamo proces evropskih integracija. A saveznici se ne prave na ovaj način“, ocenjuje sagovornik DW.

Razbijen monopol Srpske liste?

Rada Trajković je svoje postavljenje na novu funkciju u kosovskoj vladi ocenila kao dobru vest, jer po njenim rečima „to će značiti da Milan Radoičić više neće imati nikakvog uticaja na ono što se radi, i da će na taj način biti razbijen monopol Srpske liste nad mentalnim promovisanjem Srba“.

Igor Novaković smatra da to nije do kraja sigurno, „jer Nenad Rašić i Rada Trajković su politički subjekti koji su na izborima dobijali jako malo glasova, i oni nemaju taj politički legitimitet. Međutim, ono što je moguće u ovom trenutku je da je ovo neka vrsta početka podele u okviru same srpske zajednice na Kosovu – odnosno da će Srbi koji žive na jugu prihvatati određene modalitete saradnje sa Kurtijevom vladom, dok će Srbi na severu biti naklonjeniji stavu zvaničnog Beograda“, naglašava Novaković.

Moje iskustvo sa terena govori da bi Srbi sa juga želeli više pluralizma i mogućnosti da biraju, skreće pažnju Aleksandar Popov.

„Oni često navode kako se njima neki potezi Beograda obijaju o glavu, jer treba voditi računa i o Srbima u enklavama. Ali, ako gledamo sa neke legitimne strane, Kurti je mogao da u svoju vladu uzme bilo koga, ali problem je što je sam Kurti napravio dosta kontraproduktivnih poteza u poslednje vreme, koji su praktično zaustavili pregovarački proces“, kaže Popov.

(Ne)moguće do kompromisa

Kada je već reč o nastavku dijaloga Beograda i Prištine, i ova epizoda dodatno ugrožava taj proces. U isto vreme predstavnici EU šalju optimistične poruke kako bi neka vrsta dogovora mogla da usledi već na proleće naredne godine, ali Igor Novaković ocenjuje „da i pored toga što se iz Brisela širi optimizam, čini mi se da je situacija između dve strane toliko usijana da će biti teško doći do određenog kompromisa“.

Deo krivice za zastoj dijaloga snosi i Zapad, dodaje Aleksandar Popov, koji primećuje „kako nije bilo dovoljno sinhronizacije između Vašingtona i Brisela. Tokom krize oko tablica sve je rešeno nekim pozivom iz Vašingtona, i to je na neki način bilo poniženje EU. To je onda i otvorilo prostor za razne kalkulacije i mislim da bi sve daleko bolje išlo kada ne bi bilo favorizovanja jedne strane“, zaključuje direktor Centra za regionalizam.

Komentari

Vaš komentar