Anketna komisija: Aneksi napravili štetu po javni interes, ugovori s privatnicima od 18 miliona dolara

I ove srede Anketna komisija održala je konferenciju za medije čija su tema bili aneksi komercijalnog ugovora koji su vodili do koruptivnih radnji.

Jedna od članica Anketne komisije Radmila Dragičević Dičić, sudija Vrhovnog suda u penziji, izjavila je da neki aneksi ovog ugovora odstupaju od opštih definisanih pravila, a onda podrazumevaju to da izvođač bira podizvođača a da izvođač odgovara za kvalitet radova i plaća podizvođača.

"U ovim aneksima rečeno da za 'ostale radove' izvođač angažuje podizvođača ali nakon što ga imenuje Vlada Srbije. To znači da je Vlada prema ovim odredbama angažovala podizvođače. Ali, što je jako čudno, i neuobičajeno u praksi - potpuno se isključuje odgovornost podizvođača za kvalitet i bezbednost, a odgovornost je na finansijeru i investitoru. A onda je, kažu, jedini zadatak izvođača - da plati podizvođača", navela je Dragičević Dičić.

Anketna komisija, dodaje, smatra da ugovorene radnje ne pogoduju zakonitom ugovaranju, već koruptivnom ugovaranju.

"Kaže se da će izvođač samo i isključivo plaćati podizvođača nakon što dobije finansijska sredstva i da je izvođač ispunio svoje dužnosti nakon plaćanja. Smatramo da su ove odredbe u suštini koruptivne i kada analiziramo ove članove u aneksu, videćemo da su aneksi 2, 3 i 4 - naknadni radovi. Ali se odjednom, u članovima 4 i 5 pojavljuje kategorija - posebni radovi, koji su potpuno nedefinisani, ne kaže se šta su ti ostali radovi. Mi smatramo da su oni ovde definisani kao veštačka konstrukcja koja je napravljena da bi prikrila koruptivno delovanje", naglasila je Dragičević Dičić.

Po njenim rečima, preko ovako veštački konstruisanih radnji, došlo se do ugovaranja poslova sa podizvođačima na "burazerski" način.

"Izvršioci krivičnog dela zloupotreba službenog položaja su potpisnici ugovora - sa strane Republiek Srbije to su tadašnji ministar građevinarstva Goran Vesić i v.d. direktora Infrastruktura železnice Nebojša Šurlan, kao i predstavnici kineskog konzorcijuma koji su morali da znaju da se radi o nezanitim odredbama u tim aneksima", rekla je Dragičević Dičić.

Kako kaže, krivična odgovornost mora da se utvrdi i na strani podizvođača koji su potpisali ugovore o radu, a i oni, navodi, morali da znaju da u fazi tog potpisivanja čine krivično delo.

"Smatramo da će Tužilaštvo za organizovani kriminal imati više dokaza i uspeti sve da dokaže", dodala je.

Paunović: Sumnja na pranje novca preko kineskog konzorcijuma

Doskorašnja tužiteljka Jasmina Paunović rekla je da na osnovu objavljenih dokumenata ne može da se pouzdanob tvrdi da su pomenuti subjekti izvršioci krivičnih dela, ali da postoje osnovi sumnje koje treba istražiti.

"Četiri aneksa tog glavnog komercijalnog ugovora koji predstavlja osnov za zaključivanje daljih ugovora koji se odnose na tzv. osnovne poslove, prikladan su teren na osnovu koga može da se vrši dalja korupcija", kazala je Paunović.

Govoreći o aneksima, Paunović kaže i da se za učesnike u ovom postupku, a to su između ostalih, i državni službenici, može reći da postoji sumnja da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja.

"Oni su svojim potpisima na aneksima izvršili ta krivična dela jer su prekoračili svoja ovlašćenja time što nisu primenjivali Zakon o javnim nabavkama, Zakon o obligacionim odnosima i radili su suprotno članu 37 Pravilnika infrastrukture koji kaže da ako se ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama, da su dužni da koriste načela koja se odnose na izbor izvođača", rekla je Paunović.

Kako kaže, sumnja se da je pribavljena protivpravna korist svima onima s kojima je zaključen ugovor.

Takođe, država Srbija je, odnosno Ministarstvo građevinarstva, lišilo svake odgovornosti kineski konzorcijum time što je biralo protivzakonito privredna društva kao podizvođače.

"A sa druge strane, svi radovi koji su plaćeni tim podizvođačima išli su preko kineskog konzorcijuma. Tu se da zaključiti da se radi i o krivičnom delu pranja novca. Kinezi su morali da znaju da novac leže na njihove račune i ide dalje, da je to je novac od kriminalne delatnosti", izjavila je Paunović.

Pritom su Kinezi, dodaje, zadržavali 5 posto novca koji im je uplaćivan, i to na ime provizije koju su obavljali.

Paunović kaže da se ovim aneksima napravljena šteta po javni interes u korist privatnih firmi s kojima su zaključeni ugovori na iznos od više od 18 miliona dolara.

"To su dovoljne indicije da bi Tužilaštvo za organizovani kriminal samo na osnovu ovoga moglo da pokrene predistražne postupke i sasluša odgovorna lica makar u svojstvu građana", zaključila je.

“Neodgovorni, nestručni i bahati”

Građevinski inženjer Danijel Dašić rekao je da bi cela priča u vezi sa aneksima ugovora mogla da se objasni pomoću tri reči - “neodgovorni, nestručni i bahati”.

“Posle ovog pravnog uvoda, mogu da kažem da ni ovaj građevinski deo nije nimalo bolji. Kako bi u tri reči cela priča mogla da se objasni? Pomoću – reči “neodgovorni, nestručni i bahati”. Svi mi, kada osmišljavamo bilo koji projekat, se trudimo da do tančina razmislimo šta i koliko će nas koštati. Mi ovde imamo državu koja sebe zove odgovornom državom i institucije koje sprovode te stvari, koje su ušle u projekat vredan milijardu evra, sa očito, dokumentacijom koja nije u odgovarajućem nivou detaljno razrađena da bi se sprečili ti naknadni radovi”, rekao je Danijel Dašić.

Dodao je da u građevini ima tri načina kako povećati vrednost ugovora.

“Jedno je ako se desi promena obima već ugovorenih radova. Drugo je da se u toku izvođenja radova drastično promeni cena neke ugovorene obaveze. I treća stvar su naknadni radovi, kada se uvode pozicije o kojima niko nije razmišljao. To je taj najveći problem, jer u svim aneksima ovog komercijalnog ugovora - koji su nas koštali dodatnih oko 87 miliona dolara, izričito piše da su svi nastali zbog nepredviđenih radova i varijacija u vezi sa osnovnim projektom”, naveo je Dašić.

Rekao je da su “sve pozicije koje su naknadno uvedene “potpuno logične da budu deo jednog takvog projekta”.

“Onda se postavlja pitanje kako je moguće da ih nisu primetili, prilikom izrade samog projekta”, kazao je Dašić.

Dodao je da to ukazuje na dve stvari.

“Prvo, da je kvalitet projekta na osnovu koga je rađeno bio na izuzetno niskom nivou, što je odgovornost države. Ili da su finansijer i izvođač, koji su tražili sve te izmene, imali neke vizije i voleli da menjaju projekte, da ubrzavaju radove i slično. Tako da smo došli do toga da su nas te njihove vizije koštale dodatnih 87 miliona”, objasnio je Dašić.

Rekao je da u građevini važi pravilo “tri puta meri, jednom seci”.

“Ovde smo imali obrnutu sitaciju” rekao je Dašić i dodao da su aneksi u građevini izuzetak, a ne pravilo.

“Dobro osmišljen građevinski projekat nema anekse”, naglasio je Dašić.

“Svaki put skraćivano vreme za odlučivanje”

Rekao je da u aneksima ugovora ima, kako je rekao, dve neobičnosti.

“Prva je eksponencijalni rast. Prvi aneks je potpisan na 6,2, a poslednji - četvrti na 52,3 miliona evra i to u periodu od samo 15 meseci. Još zanimljivija stvar je da je svaki put skraćivano vreme za odlučivanje. Za prvi aneks je trebalo 46 dana da se odobri, a poslednji je istog dana i predat i odobren i pušten u proceduru”, naveo je Dašić.

“Inflacija podizvođača”

Dodao je da svaki aneks mora da bude “detaljno obrazložen i odbranjen pred investitorom i finansijerom” jer su oni ti koji moraju da daju dodatni novac.

Osim “inflacije aneksa”, rekao je Dašić, u projektu u vezi sa ugovorom za modernizaciju pruge od Novog Sada do Mađarske, postoji i “inflacija podizvođača”.

“Kao građevinski inženjer ne umem da objasnim odakle 200 podizvođača. Nisam siguran da je to definitivni broj jer dokumentacija i dalje nije kompletna. Od tih 200, samo 67 imaju neku vrstu odobrenja od investitora i finansijera, što bi trebalo da bude praksa”, naveo je inženjer Danijel Dašić.