U Srbiji, prema rezultatima poslednjeg popisa, živi 675 ljudi bez državljanstva. Iako se čini čudno da neko živi u Srbiji a nema državljanstvo, u Republičkom zavodu za statistiku (RZS) za N1 kažu - taj broj je mnogo manji u odnosu na prethodni popis.
U Srbiji, prema rezultatima poslednjeg popisa, živi 675 ljudi bez državljanstva, dok 99,5 odsto stanovništva ima državljanstvo Srbije, navodi se na sajtu Republičkog zavoda za statistiku
Dvojno državljanstvo, kako se navodi u rezultatima popisa, gotovo 400.000 građana, a stranih državljana u Srbiji je 33.509.
Najviše građana bez državljanstva je u Vojvodini – 270, potom u Beogradu – 145.
U RZS za portal N1 kažu da je taj broj mnogo manji u odnosu na onaj iz prethodnog popisa 2011. godine, kada ih je bilo 5.951.
Većinu tih ljudi su izbegle osobe s prostora bivše SFRJ, koji iz nekog razloga još uvek nisu stekle državljanstvo.
Deo njih čine i ljudi koji su na pitanje o državljanstvu, na popisu izjasnili da ga – nemaju. Popisivači nisu zalazili dalje od toga, njihovo je bilo da odgvoor samo zabeleže, kažu u RZS.
Među onima koji prema poslednjem popisu nemaju državljanstvo ima i pripadnika nacionalnih manjina, ali, ponavljaju iz RZS, taj broj je mnogo manji u odnosu na prethodni popis.
Šabić: Brojni problemi osoba bez državljanstva
Advokat Rodoljub Šabić kaže za N1 da je fenomen apatridije – osoba bez državljanstva, prisutan širom sveta.
„Ljudi bez državljanstva (apatrida) ima mnogo, na milione. Do toga dolazi iz različitih razloga, kao što su ratovi, prinudna raseljavanja i oduzimanja državljanstva (imali smo primere na našim prostorima prilikom raspada Jugoslavije), diskriminacije na etničkoj, verskoj, rasnoj osnovi, pravne praznine u propisima…“, kaže.
POVEZANE VESTI
A nemanje državljanstva sa sobom nosi i brojne probleme.
„Život bez državljanstva podrazumeva da apatridi mogu da imaju, i po pravilu imaju, brojne probleme u ostvarivanju raznih prava – od upisa u školu, dobijanja raznih isprava, zaposlenja, smeštaja u bolnicu, sklapanja braka“, navodi Šabić.
Zato Agencija UN (UNHCR) već 10 i više godina vodi akciju za suzbijanje i smanjenje broja slučajeva apatrida, dodao je.
„I koliko znam, Srbija spada u uspešnije učesnike te akcije. Ne znam koliko je broj od 675 njih koji pominjete u Srbiji pouzdan, jer je popis pokazao i još nekih 1.002 lica ‘iz nepoznatih država’, ali svakako je manji nego u mnogim drugim zemljama“, kazao je Šabić.
I Šabić kontatuje da među apatridima ima najviše raseljenih lica.
„I posebno Roma, onih koji prilikom rođenja, a ni posle, nisu upisani u matičnu knjigu rođenih“, dodao je.
Ujedinjene nacije imaju Globalni akcioni plan za okončanje apatridije 2014-2024, koji, prema rečima Šabića, predviđa da države preduzimaju niz mera u cilju olakšavanja položaja apatrida, njihove naturalizacije i upisa u matične knjige.
„Srbija po oceni UNHCR spada u zemlje koje taj plan sprovode uspešno, neke su procene UNHCR bile da bi Srbija do 2024. mogla potpuno eliminisati apatridiju. Ne znam hoće li baš biti tako, ali bi svakako bilo dobro da bude“, izjavio je Šabić.
Prema Zakonu o državljanstvu, državljanstvo Srbije stiče se: poreklom, rođenjem na teritoriji Republike Srbije, prijemom ili po međunarodnim ugovorima.
Komentari ()
Vidi sve komentare