Apel civilnog društva EU, SAD i NATO: Pridruživanje Z. Balkana je neminovnost

Apel prenosimo u celini:

Ruska agresija na Ukrajinu temeljno je promenila evropski bezbednosni kontekst i pokrenula niz pitanja o budućnosti evroatlantskih integracija Zapadnog Balkana.

Iako je okružen državama članicama EU i NATO, Zapadni Balkan je samo delimično integrisan u evroatlantske političke i bezbednosne strukture. Nedefinisana politika EU tokom poslednje decenije doprinela je regresiji regiona i njegovom okretanju ka drugim partnerima. Infiltracija Rusije u procese i dešavanja u regionu i njen uticaj na Srbiju i (deo) BiH otvorila je pitanje gde Zapadni Balkan zapravo pripada.

Nove okolnosti su vratile Zapadni Balkan na evropsku agendu.

U toku je prilagođavanje EU politike proširenja novom geopolitičkom okruženju i razvija se novi proces pristupanja.

Uprkos brojnim izjavama i inicijativama koje se odnose na Zapadni Balkan, do sada Zapad, pre svega EU, nije ponudio stvarnu podršku, zaštitu i konkretnu perspektivu regionu za budućnost.

Pridruživanje EU je geopolitička neminovnost celog Zapadnog Balkana - s obzirom na stalne pretenzije Rusije da ga destabilizuje.
Efikasnija politika EU nije moguća sve dok zemlje EU balansiraju između principa vrednosti na kojima EU počiva i jedinstva, odnosno konsenzualnog principa prilikom donošenja odluka. Taj odnos ima pogubne posledice na Zapadni Balkan.

Imajući u vidu veoma fluidnu situaciju na Zapadnom Balkanu, kao i brojne spekulacije o mogućnosti Putinovog otvaranja “drugog fronta” na Balkanu, opravdane su bojazni i strah građana svih naših zemalja da može doći do dramatičnog pogoršanja situacije u našem regionu. Ne treba gubiti iz vida činjenicu da je Balkan u celini, a posebno njegov neintegrisani deo, kad je reč o evropskom kontinentu, najpodložniji ruskom uticaju i njegova eskalacije je na delu. Da bi se sprečio takav razarajuci uticaj, svojevremeni vizionarski prijem “nespremne” Bugarske i Rumunije u EU odigrao je odlućujuću ulogu.

Zbog svega pomenutog, mi, dolepotpisani, očekujemo od EU, kao i od SAD:

1. Da se dosledno vodi politika nepromenjivosti granica na Balkanu i da se otkloni svaka mogućnost njihovih menjanja;

2. Da budućnost i funkcionalnost Bosne i Hercegovine ne zavisi od politike Beograda koja neometano dve decenije integriše/pripaja bh. entitet Republiku Srpsku (RS) na svim nivoima (ekonomskom, kulturnom, obrazovnom i informativnom). EU i SAD, osim suzbijanja korupcije i radikalne nacionalne politike, trebalo bi da ohrabre objedinjavanje obrazovnog i kulturnog prostora, kako bi se uz partikularne posebnosti gradio i bosansko-hercegovački identitet. Samo kulturna osvešćenost i obrazovanje kao temeljne okosnice društva, garantuju integraciju i solidarnost unutar Bosne i Hercegovine;

3. Zagovaranje novog izbornog zakona koji bi samo doprinio daljnjoj etničkoj dezintegraciji Bosne i Hercegovine je neprihvatljivo i krajnje je vreme da EU i SAD jasno osude i spreče takvu politiku. Dodeljivanje kandidatskog statusa Bosni i Hercegovini bila bi jasna poruka i Beogradu i Zagrebu i Moskvi da EU i SAD stoje iza suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine;

4. Da Srbija zbog oslanjanja na Rusiju održava Kosovo u stanju zamrznuitog konflikta. Bez medjusobnog priznanja Srbije i Kosova region nema evropske perspektivu. Kao prvi korak Kosovo treba dobiti viznu liberalizaciju za koju su davno stvoreni uslovi;

5. Da se, kada je u pitanju Crna Gora, snažno i delotvorno podrži proces evropskih integracija, što je i osnovni proklamovani cilj nove manjinske Vlade Crne Gore. Trebalo bi, takođe, sprečiti mešanje u unutrašnje stvari Crne Gore, koje potiču prvenstveno od vladajućih struktura u Srbiji, uz veliku pomoć Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, medija i bezbednosnih službi Srbije, ali i posredno i neposredno Rusije;

6. Da se deblokira situacija u vezi sa Severnom Makedonijom u pristupnim pregovorima. Neprihvatljivo je da je Severna Makedonija, koja je ispunila sve zahteve EU za dobijanje statusa kandidata, još uvek na čekanju zbog ucenjivačkog i destruktivnog odnosa Bugarske;

7. Da se pomogne Albaniji, koja zaslužuje status kandidata. U suprotnom - ohrabruju se druge tendencije i politike - slično kao i u svim drugim zemljama Zapadnog Balkana;

8. Da se jasno stavi do znanja da inicijativa Otvoreni Balkan ne može biti alternativa članstvu u EU. Kancelar Šolc je najavio oživljavanje Berlinskog procesa, što uz pojačanu kontrolu Berlina i Brisela, otvara perspektivu za intenzivniju regionalnu saradnju na kojoj EU insistira, kao osnovi za nastavak evropskog puta za sve zemlje regiona, na osnovu njihovih individualnih zasluga i dostignuća;

9. Da se bez kompromisa nastave i prodube bezbednosni i pravni mehanizmi u svim zemljama Zapadnog Balkana u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala unutar državnog aparata, korporacija i društva u

Imajući sve ovo u vidu, Evropa i Sjedinjene Države moraju povećati svoj vojni, politički i ekonomski angažman u regionu u cilju sprečavanja daljeg malignog uticaja vanbalkanskih i ne-evropskih faktora. Istovremeno, neophodan je njihov aktivan odnos s proevropskom opozicijom i političkim strukturama u svim zemljama regiona, kao i s autentičnim civilnim društvom, kako bi se potvrdila i ojačala podrška evroatlantskoj orijentaciji i budućnosti Zapadnog Balkana.

Dr. Prof. Ivo Komšić, sociolog, BiH

Dr. Vesna Pusić, ministrica za vanjske i evropske poslove (2011-2016), Hrvatska

Dr. Prof. Edina Bećirević, Univerzitet Sarajevo, BiH

Momcilo Radulovic, predsednik Evropskog pokreta, Crna Gora

Dr. Prof. Zarko Korać, psiholog, Srbija

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora, Srbija

Azem Vllasi, advokat, Kosovo

Tamara Nikčević, novinar, Crna Gora

Dr. Boris Varga, novinar, Sbija

Dr. Prof Husnija Kamberovic, istoričar, BiH

Dr. Prof. Dubravka Stojanović, istoričarka, Filozofski fakultet, Srbija

Dr. Prof. Dinko Gruhonjić, Univerzitet u Novom sadu, Srbija

Dr. Milivoj Bešlin, istoričar, Srbija

Miodrag Vlahović, biši ambassador Crne Gore, predsednik Crnogor-skog helsinskog odbora, Crna Gora

Dr. Aleksandra Bosnić-Djurić, kulturološkinja, Srbija

Dr.Prof. Nikola Samardžić, istoričar, Srbija

Dragan Banjac, novinar, Srbija

Boško Jakšić, novinar, Srbija

Ylber Hysa, istoričar, Kosovo

Adil Kulenović, novinar, Krug 99, BiH

Senad Pećanin, advokat, BiH

Prof. Ejup Ganić, izvršni direktor Sarajevo Schol of Science and Tec-hnology, BiH

Sladjan Tomić, novinar, BiH

Izabela Kisić, izvršna direktorka Helsinškg odbora za ljudska prava u Srbiji

Akad. Prof. Rusmir Mahmutčehajić, predsednik Medjunarodnog Fo-ruma Bosna, BiH

Jelena Krstić, politikološkinja, Srbija

Andro Martinović, reditelj, Crna Gora

Shkelzen Maliqi, pisac i filozof, Kosovo

Balša Božović, predsednik Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije, Srbija

Rade Radovanović, novinar, Srbija

Nerzuk Ćurak, profesor, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Sa-rajevu, BiH

Srećko Djukić, ambasador, Srbija

Dušan Mijić, preduzetnik, Srbija

Tanja Petovar, advokat,Srbija

Aleksandra Jerkov, osnivačićca Regionalne akademije za razvoj de-mokratije, Srbija

Petar Todorov, istoričar, Severna Makedonija

Dino Mustafić, reditelj, BiH

mr.sci. Memnuna Zvizdić, članica Regionalnog ženskog lobija, BiH

Daliborka Uljarević, izvršna direktorka Centra za gradjansko obra-zovanje, Crna Gora

Štefica Galić, Urednica Tacno.net portala, BiH

Milan Jovanović, predsednik Foruma za bezbednost i demokratiju, Srbija

Prof. dr Duško Radosavljević, Fakultet za pravne i poslovne studije, Srbija

prof dr. Mehmed Slezović, slikar i teoretičar umetnosti, Srbija

Srdjan Sušnica, kulturolog i dipl. Pravnik, BiH

Zlatko Lagumdžija, bivši ministar vanjskih poslova Bosne i Herce-govine, BiH

Nada Drobnjak, članica Regionalnog ženskog lobija Crna Gora

Zoran Vuletić, predsednik GDF, Srbija

Tanja Šuković, novinarka, Crna Gora

Darko Šukovic, novinar, Crna Gora

Ivana Šundić Mihovilović, novinarka, Srbija

Davor Gjenero, politolog, Hrvatska

Andrej Nikolaidis, pisac, Crna Gora

Tinka Đuranović, vajarka, Crna Gora

Draško Đuranović, gl. urednik Pobjede, Crna Gora

Đorđe Šćepović, pisac, Crna Gora

Milorad Pustahija, novinar, Crna Gora

Rajko Todorović Todor, slikar, Crna Gora

Boro Kontić, novinar i pisac, BiH

Rade Bojović, pravnik, Crna Gora

Miodrag Strugar, komunikolog, CG

Danilo Burzan, novinar i posac, CG

Majda Šahman Zaimović, profesorka Univerziteta, Crna Gora

Kaćuša Krsmanović, novinarka, Crna Gora

Vladimir Šibalić, pravnik, Crna Gora

Janko Ljumović, profesor FDU, Crna Gora

Andrej Nedović, ekonomista, Crna Gora

Nada Bukilić, dramaturskinja, Crna Gora.

Jelena Đurović, novinarka, Crna Gora

Momčilo Zeković, umjetnik, Crna Gora

Ljubomir Filipovic, politikolog,

Danilo Marunović, reditelj, Crna Gora

Aleksandar Saša Zeković, gradjanski aktivista, Crna Gora

Šeki Radončić, pisac i novinar, Crna Gora

Miodrag Živković, advokat, Crna Gora

Izudin Gusmirović, ekonomista, Crna Gora.

Irina Peckova, Makedonija

Ines Sabalić, novinasrka, Hrvatska

Raif Dizdarević, bivši ministar spoljnih poslova SFRJ, BiH

Lula Mikielj, aktiviskinja, Srbija

Pavel Domonji, politikolog, Srbija

Edin Omerčić, istoricar, Bosna i Hercegovina

Dr. Nevenka Tromp, Univerzitet Amsterdam, Nizozemska

Andrea Lešić, teoretičarka književnosti i kulture, Univerzitet u sa-rajevu, Bosna i Hercegovina

Nebojša Kaludjerović, ambasador, Crna Gora

Zilka Spahić Šiljak, univerzitetska profesorica rodnih studija, Bosna i Hercegovina

Aleksandar Obradović, antropolog, direktor udruženja Philopolitics, Srbija

Prof.dr. Ivan Obradović, Univerzitet u Beogradu, Srbija

Amila Buturović, profesorica na York Univerzitetu Toronto, Kanada

Slobodan Beljanski, advokat, Srbija

Dr Adnan Prekić-istoričar, Crna Gora

Jakob Finci, pisac, Bosna i Hercegovina

Prof.dr Šerbo Rastoder, Akademik, Univerzitet Crna Gora, Crna Gora

Prof. Dr. Edin Šarčević, Pravni fakultet Leipzig, Nemačka

Srdjan Dvornik,prevodilac i konsultant, Hrvatska

Xhezair Dashi, novinar Albanian Post, Albanija