Arhitekta o širenju Beograda na vodi: „Velika prevara“ je Prostorni plan područja posebne namene

Vesti 12. apr 202411:17 56 komentara

Komentarišući zvaničnu odluku Vlade da se Beograd na vodi širi, arhitekta Bojan Kovačević rekao je da je Prostorni plan područja posebne namene, kako se zvanično zove, "jedna vrlo velika prevara u ovom slučaju".

Tehnička Vlada je usvajanjem izmena i dopuna prostornog plana zapravo dala 327 hektara i time je praktično ozvaničeno širenje Beograda na vodi i na Novi Beograd, Čukaricu, a obuhvatiće i dodatne parcele na području Savskog venca i Starog grada.

Ovom odlukom Beograd na vodi prostiraće se u zoni Brankovog mosta, uz Karađorđevu, Savski trg. Nove parcele će se nalaziti i u delu gde je Mostarska petlja, do obale Save kod Starog železničkog mosta i u zoni Savskog priobalja.

Kovačević je istakao da pre svega treba da se obrati pažnja na proporciju površine.

„Beograd na vodi je počeo sa oko 100 hektara, ovo proširenje za 327 je preovlađujući broj u odnosu na izvorni. Druga stvar je što iz te odluke u ovom trenutku ne možemo da vidimo strukturu na šta bi ličio taj novi deo Beograda na vodi, ali zazirem, sa velikim razlozima, da će biti neka dubajievska stuktura“, rekao je arhitekta u emisiji „Novi dan“.

Kako je naveo, jedna stvar je tu dominantna, „da vlast koja sprovodi sve ovo nema nikakvu ideju o korekciji na osnovu suda velikog dela javnosti i zapravo najvećeg dela stuke, nego tera neku svoju priču koja je verovatno i finasijski – poslovno zasnovana“.

Kovačević smatra da je Prostorni plan područja posebne namene kako se on zvanično zove, „jedna vrlo velika prevara u ovom slučaju“.

„U Zakonu o planiranju piše za koje slučajeve se on primenjuje, odnosno koristi – za izgradnju auto-puteva, vojnih poligona, termo i hidrocentrala. Znači tamo gde je veliki prostor mora da se tretira jedinstveno i pažljivo, doduše postoji stavka da je nešto od nacionalnog interesa. Tako da na osnovu jedne pogrešne stavke, koja je zapravo prevarantska, to se sada širi“, ocenio je.

Prema njegovim rečima, kod nas je legislativa postala način da politička volja plus investitorski interesi zapravo bivaju proknjiženi i preko oficijelnih planova.

„Generalno urabnistički plan taljiga već neko vreme, jer niti ima ko da ga izradi, niti je on ostao u domenu struke“, objasnio je.

Arhitekta smatra da plan više ne služi da Beograd i Beograđani dobiju nešto kvalitetno. „Već služi da se sprovede nešto što nekom odgovara“, zaključio je.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare