Arhitekta Rašković: Blok na Slaviji će biti novo gradsko obeležje

Početak radova na objektu koji će brojati više od 200 stanova sa pratećim sadržajima na potezu od parka kod Jugoslovenskog dramskog pozorišta do Slavije izazvao je veliki broj pre svega kritičnih komentara jer će se zbog ovog projekta srušiti stare zgrade u centru Beograda.

Dok je većina kritičara ističe da je bilo potrebno sačuvati neke od zgrada, profesor Beogradskog arhitektonskog fakulteta, Ivan Rašković smatra projekat potrebnim i objašnjava kako se došlo na ideju da se u centru grada napravi ovako veliki i moderan objekat.

"Ovaj blok između ulica Kralja Milana, Kralja Milutina i Svetozara Markovića, i između Narodne Banke, trga Slavija i parka Manjež odavno zaslužuje jedan savremen kompleks. Postojeće građevine na toj lokaciji su stare i dotrajale te ne mogu više izaći u susret potrebama korisnika i grada kao sistema. Budući da je Slavija jedan od gradskih centara, predmetno zemljište je izuzetno vredno u prostornom i finansijskom smislu. Takva lokacija zavređuje mnogo veću kvadraturu. Pored veće koristi koju će građani imati od novih objekata tu su i komunalni i finansijski efekti od značaja za grad. Sadašnji ambijent nema takvu vrednost koja bi trebala da bude pretpostavljena izgradnji novog urbanog tkiva".
Rašković kaže da je javni međunarodni konkurs kojim se, došlo do rešenja novog bloka na Slaviji bio najbolji način da se, “takmičenjem ideja, istraže različite mogućnosti daljeg razvoja ovog dela grada”.

"Znam da su pripreme dugo trajale jer je ovaj blok od izuzetne važnosti i za javni interes jer će u budućnosti definisati prostornu strukturu dela Slavije, a u velikoj meri i način korišćenja datog prostora. Poseban značaj se ogleda u činjenici da će ovaj kompleks u budućnosti predstavljati jedno od novih gradskih obeležja", smatra Rašković u izjavi za medije.

Plan je da se po rušenju starih objekata sagradi više od 200 stanova u četiri lamele, sa pratećim spa centrom, dečjom igraonicom i velikim brojem garaža. Takođe, na ovom mestu će se nalaziti komercijalni sadržaji, prodavnice, restorani i kancelarije.

Među zgradama koje su ili će biti porušene ovih dana je i nekadašnja Građanska štedionice u Ulici Svetozara Markovića 43, koja je izgrađena 1929. po projektu arhitekte Stevana Tobolara.

Zgrada je primer poznog akademizma, monumentalne fasade sa simetričnim balkonima, kolosalnim stubovima, isturenim vencom ukrašenim cvetnim ornamentima, i figurom rimskog boga trgovine i putovanja Merkura, na centralnom delu.

Biće srušena i stara zgrada Gradske štedionice iz 19. veka, koja se nalazi u neposrednom komšiluku – na samoj raskrsnici ulica Svetozara Markovića i Kralja Milana. Ista sudbina čeka i stambenu zgradu na broju 47, izgrađenu 1927. godine po projektu poznatog srpskog arhitekte Milana Zlokovića.

Navedene zgrade bile su deo celine "Zapadni Vračar" koji je u skladu sa članom 29. Zakona o kulturnim dobrima bio upisan u evidenciju nepokretnosti koji uživaju zaštitu. Navedeni status celine “Zapadni Vračar” prestao je da važi 25. decembra 2020. godine., navedeno je u lokacijskim uslovima koje je 12. jula ove godine izdao Gradski sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove.