Arhitekta: Širenje Beograda na vodi očekivano, to je još jedan atak na jezgro prestonice

Vlada Srbije danas je objavila da se projekat Beograd na vodi širi i na Novi Beograd, Čukaricu, a obuhvatiće i dodatne parcele na području Savskog venca i Starog grada. Ovom odlukom Beograd na vodi prostiraće se u zoni Brankovog mosta, uz Karađorđevu, Savski trg. Nove parcele će se nalaziti i u delu gde je Mostarska petlja, do obale Save kod Starog železničkog mosta i u zoni Savskog priobalja.

"To je manje više očekivana novost. Već kad je najavljeno rušenje Beogradskog sajma shvatili smo da će Beograd na vodi nastaviti svoje širenje, samo nismo znali do koje mere će sve to da ide. U ovom slučaju vidimo da prelazi i na drugu obalu Save što je, po mom mišljenju, u suštini bolje rešenje od prethodnog, ali se nastavlja duž desne obale Save što je još jedan atak na jezgro Beograda i urbanizam naše prestonice", kaže Maldini.

Prema njegovim rečima, Beograd na vodi je koncipiran na način koji je zabranjen u mnogim evropskim prestonicama.
"U Holandiji i Danskoj ne možete da vidite stambena naselja tolike gustine naseljenosti i spratnosti kao što je u Beogradu na vodi. Ni Beograd nekada nije dozvoljavao stambenu izgradnju iznad šest spratova, a izgradnjom Beograda na vodi sve je to anulirano. Sad imamo utrkivanje investitora kako će što više da prekrše sve norme urbanizma i arhitekture i na taj način unište prestonicu u urbanističkom smislu", kaže arhitekta.

Dodaje i da niko nije protiv razvoja prestonice, ali da je treba razvijati tamo gde je to neophodno.

"Nije problem što se grad širi, što dobijamo još zgrada i stanova. Beogradu je potrebno još stanova, ali je problem što se to radi na mestima gde to nije moguće, gde je preopterećujuće za grad. Umesto da smo Beograd širili u površini, koncetrišemo ga na onom mestu gde stvaramo urbanistički haos i to rezultuje nemogućim uslovima za život", kaže Maldini.

Maldini naglašava da je Beograd na vodi jedna besplatna lokacija na kojoj vlast dozvoljava da se gradi do maksimuma.
"Čak do tačke pucanja, da se praktično pretrpava stanovništvom i da investitor zaradi ogromna sredstva, a Beograd od toga ili ima veoma malo ili ništa. Bojim se da će Beograd ići sve više u visinu, da će gubiti sve značajne lokacije, a sa druge strane niko ne dira delove Palilule, Altine, Zemuna... koji su zreli za urbanističku sanaciju. Da je Beograd na vodi građen ne nekoj takvoj lokaciji, ja bih to pozdravio, ali budući da je građen na centralnoj lokaciji na mestu gde investiror nije uložio ništa na kupovinu zemljišta, u izgradnju je uložio domaći novac od kupovine stanova, a ono što je država dobila iz svega toga je da je investitor odradio infrastrukturu, što investitorima odgovara", objašnjava on.

Maldini ističe i da svuda u svetu ljudi ne žive na 50. spratu, već da su takozvane kule visoke spratnosti rezervisane za poslovni prostor.

"Mi smo nažalost preuzeli koncept iz Dubaija, odnosno slične skoncepte sa dalekog istoka koji su izopačeni u urbanističkom smislu jer nisu okrtenuti ljudima već investitorima. Mi smo izgubili koncept kvalitetnog života i sad smo u pat poziciji gde struka ne može mnogo toga da uradi", kaže Maldini.

Prema njegovim rečima, do pre nekoliko meseci i najznačajnije strukovne organizacije su saučestvovale u tome. Međutim, kao tračak nade vidi zahtev Udruženja arhitekata Srbije da se sačuva Generalštab, koji je upućen pre nekoliko dana.