Aspen institut: EU mora da se proširi na Zapadni Balkan, ali Srbija i druge zemlje još nisu spremne

Posle godina stagnacije, sada postoji prava prilika da Zapadni Balkan napreduje u procesu pristupanja EU, piše u uvodnoj reči državnog ministra pri Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke Gunter Krihbaum.

"Uprkos geopolitičkoj nestabilnosti, ratu u Ukrajini i jačanju autoritarizma, jasno je vidljiv napredak. Ohrabrujem sve da udruže napore i preduzmu reforme – posebno u borbi protiv korupcije, organizovanog kriminala i isticanju demokratskih vrednosti", navodi Krihbaum.

U analizi Aspena se kao ključni problem ističe niska produktivnost ekonomija u regionu, što se vidi u mukama sa konkurencijom iz EU, kako se region približava jedinstvenom tržištu.

"Region se suočava sa komplikovanim geopolitičkim okruženjem koje oblikuju spoljni akteri koji se nadmeću, a to pod dodatni pritisak stavlja ionako krhke institucije i dodatno komplikuje napore da se usaglasi sa standardima EU“, piše u analizi Instituta.

Institut navodi da proces pristupanja EU ostaje "najvažnije spoljno sidro", ali se teško prevodi u konkretne korake, jer je direktno povezan sa reformom same EU.

Mateo Bonomi iz rimskog Instituta za međunarodne poslove u svom tekstu analizira strukturu ekonomija.

Kada je reč o srpskoj politici subvencija, ona jeste privukla multinacionalne kompanije i podigla izvoz, ali mahom u "manje sofisticiranom" sektoru.

Zanemarljiv je, piše Bonomi, udeo haj-tek proizvoda u srpskom izvozu pošto je od 2005. do 2020. povećan sa 2,1 na 6,8 odsto.

Aktuelni Plan rasta za region (2024-2027), u kojem treba da potekne ukupno šest milijardi evra iz Brisela, Bonomi naziva "pokušajem da se ubrizga sveži momentum u region koji je dugo čamio u čekaonici EU".