Austrijski parlamentarac: I Srbija je bila žrtva, zašto bi stala na stranu agresora u ratu u Ukrajini?

Vesti 25. sep 202310:51 60 komentara
Rudnik.

Predsednik spoljnopolitičkog odbora u Austrijskom parlamentu i potpredsednik Privredne komore te zemlje Kristof Macneter izjavio je da Austrija ne razume zašto bi Srbija stala uz stranu agresora u ratu u Ukrajini i dodao da iz Beograda stižu različiti signali kako se zemlja opredeljuje po tom pitanju.

„Imamo jednog agresora koji ne prihvata granice, koji ne prihvata nezavisnost manje, susedne zemlje i koji svom vojnom snagom okupira tu teritoriju. Zašto druga zemlja, poput Srbije prihvata to, pogotovo uzevši u obzir to da srpska strana smatra da je Kosovo okupirana srpska teritorija i da Srbija ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu. I Srbija je takođe, pre 24 godine bila žrtva bombardovanja NATO i to ne uz dozvolu Saveta bezbednosti UN, dakle Srbija je bila žrtva i zašto bi stala uz stranu agresora, to pitanje nije jasno, šta se dešava?“, zapitao je Macneter u razgovoru sa novinarima iz Srbije u Beču.

On je tako odgovorio na pitanje zašto je za Austriju važno da Srbija zauzme stranu i da ne balansira između NATO-a i Rusije.

Istakao je oči Zapada uprte u Beograd i na to kako Srbija reaguje na agresiju Rusije na Ukrajinu – da li će biti saveznik Vladimira Putina ili će nastaviti put ka Evropskoj uniji.

Objašnjava da tu situacija nije kao u fudbalu „gde važi pravilo da je samo moj tim dobar, a ostali su loši“.

„To je pitanje kako želimo da živimo – to je pitanje koji pravni okvir žele ljudi u Evropi, da li želite demokatiju, da li želite otvoreno društvo bez granica… Da li želite kontinent u ratu ili kontinent u kom vlada mir. I to je velika odluka. I tu nije reč o pitanju da li govorimo sličnim jezikom, imamo istu religiju…“, naglasio je Macneter.

„To je odluka koja se tiče načina života ljudi, da li će biti slobodni, da li će sami odlučivati kako žele da žive ili želimo sistem u kojem će ponovo, nakon krvave prošlosti na kontinentu, nacionalizam razdirati društvo“, dodao je Macneter.

Naglasio je i da je Austrija neutralna zemlja koja ne šalje oružje Ukrajini i ne plaća ga.

„Ali, mi nismo politički neutralni, jasno je da smo za solidarnost u EU. To što ne šaljemo vojnu pomoć, nadokađujemo time što šaljemo humanitarnu pomoć“, rekao je predsednik spoljnopolitičkog odbora u Austrijskom parlamentu.

Sa druge strane, na Zapadnom Balkanu, imamo različite signalie šta će Srbija uraditi, kaže.

Macneter je naglasio da je Austrija uvek podržavala ulazak zemalja Zapadnog Balkana u EU, kao i svih zemalja naslednica SFRJ u evrointegracijama.

Istakao je i da je posle iskustva krvavih ratova u 90-tim na prostoru bivše SFRJ jedan od najvažnijih pristupa za Zapadni Balkan mirno rešavanje problema u regionu.

Međutim, na tom putu, kako dodaje, ima problema. Kao primer navodi BiH, „gde jedna strana ne želi da prihvati postignut sporazum“. Ističe da je reč o Republici Srpskoj i njenim aktivnostima po pitanju rada policije i Ustava.

Rešenje za Kosovo u mirnoj saradnji i suživotu svih etničkih grupa

N1

Drugo, kako dodaje, veliki problem za sve zemlje Zapadnog Balkana je situacija na Kosovu.

„Lideri na Kosovu nisu spremni da prihvate prava svih manjina“, rekao je Macneter i dodao da mnoge zapadne zemlje nisu naklonjene trenutnoj politici Prištine.

„Verujemo da je rešenje u mirnoj saradnji i suživotu svih etničkih grupa“, ukazao je Macneter u razgovoru sa srpskim novinarima koji je vođen pre najnovije krize na Kosovu.

Dodao je da postoji sumnja i u spemnost vlade u Prištini da se napravi tolerantnija politika, pogotovo posle lokalnih izbora i velikog konflikta oko registarskih tablica. Pitanje je kako će EU, ali i drugi saveznici poput SAD uticati da se na Kosovu obezbede ljudska prava, prava manjina, ali i njihovo pravo da sačine lokalne organe vlasti.

„Svakako da na Kosovu postoji važna srpska manjinska zajednica i ako su evropske države priznale Kosovo, onda moraju i da vrše pritisak na Prištinu diplomatskim i drugim merama da se poštuju prava manjina“, kaže.

Macneter je ocenio i da najnoviji problem – konflikt u Azerbejdžanu dodatno komplikuje situaciju u međunarodnoj politici i da će se on odraziti na situaciju na Balkanu, ali i u Ukrajini.

Predsednik spoljnopolitičkog odbora u austrijskom parlamentu rekao je i da se nada se da će „za svog života“ posetiti Srbiju kao deo EU, ali je naglasio da je na Srbiji da ispuni kriterijume za članstvo.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare