Autor filma "Ne u mojoj zemlji - litijumska dilema Srbije": Otkrili smo zastrašivanje sa svih strana, konfuziju i nepoverenje

Premijera filma "Ne u mojoj zemlji: Litijumska dilema Srbije" ((Not In My Country: Serbia’s Lithium Dilemma) održana u Evropskom parlamentu naišao je na podeljena mišljenja.

Prema rečima ljudi iz Srbije koji se protive "projektu Jadar" sa kojima je razgovarao N1, film je okarakterisan kao netačan, propagandistički, bez želje da se objektivno analizira ovaj problem, dok filma Peter Tom Džons kaže da je cilj bio da naprave "još jedan dokumentarac o 'naučnoj komunikaciji'".

"U slučaju projekta Jadar, videli smo talas naučnih dezinformacija o temi u kojoj je stručan Institut u kome radim - KU Leven SIM². On ima međunarodno priznatu reputaciju o svim primarnim i sekundarnim izvorima litijuma, uključujući dobijanje iz kamene rude tvrdih stena, vađenje iz brina (voda), litijumskih glinenih naslaga i baterija na kraju radnog veka".

U razgovoru za N1 kaže da su iz "prve ruke" otkrili da je ova priča o "zastrašivanju sa svih strana, ispunjena konfuzijom, nepoverenjem, duboko usađenim istorijskim sećanjem i sumnjom prema inostranim igračima koji dolaze u Srbiju i izgleda žele da diktiraju uslove".

"Sa nedavnom katastrofom u Novom Sadu i tekućim masovnim studentskim protestima protiv režima, sve je ovo postalo još eksplozivnije", kaže Džons.

"Nije bilo garancija bezbednosti u Beogradu"

Prvobitna želja autora bila je da premijera filma bude održana u Beogradu, ali to se nije desilo.

"Postalo je jasno da niko ne može da garantuje bezbednost učesnika ovakvog događaja. Stoga smo odlučili da zamolimo dva poslanika EP da budu domaćini događaja u Evropskom parlamentu. Bezbednost je bila na visokom nivou. Imali smo striktne bezbednosne provere na ulazu i obezbeđenje u svakoj prostoriji. Događaj je uspeo, a u sali smo imali i najmanje 30 protivnika projekta Jadar iz Srbije. (naučnik Aleksandar, prim. aut) Matkoviću je dat udarni termin na panelu da iznese svoju zabrinutost. Omogućena je poštena i uravnotežena diskusija", smatra Džons.

On je istakao da je poput Aleksandra Matkovića i on dobijao pretnje smrću onlajn. Kaže da je bio šokiran i da policija u Belgiji radi na tom slučaju.

Na pitanje da li ovaj film ima veze sa činjenicom da Evropska unija treba da u narednom periodu donese odluku o eventualnoj finansijskoj pomoći privatnom projektu Jadar, Džons je odgovorio "to nam svakako nije bio cilj".

"Ruski uticaj"

U filmu se više puta sugeriše potencijalni ruski uticaj na demonstrante, koji su se letos po velikoj vrućini okupili u nekoliko desetina mesta širom Srbije. Da je ta ideja forsirana govori i izjave Jelena Vasiljević, koja je zbog tenedcioznog pristupa tražila da se ne pojavlje u filmu, što autori nisu poštovali.

Tendeciozno pominjanje ruskog uticaja pomenuo je još Aleksandar Matković, jedan od učenika debate u Briselu, zatim Nebojša Petković i Zlatko Kokanović iz duruženja građana “Ne damo Jadar” iz Gornjih Nedeljica.

Džons u odgovoru za N1 kaže da da sada ne želi da iznosi nikakve tvrdnje o tome da li ima ruskog uticaja i ako ima koliko je snažno rusko mešanje. On navodi da su samo postavljali pitanje, a povod za to je nedavni tekst objavljen u američkim novinama Vol strit džurnal (Wall Street journal) "Ovaj rudnik litijuma vredan 2,4 milijarde dolara je uhvaćen između Rusije i Zapada".
"Ovo je bila pozadina našeg pitanja u filmu o ruskom mešanju, koje smo nedavno videli i u Rumuniji, Gruziji i Moldaviji. Međutim, niko od sagovornika direktno ne krivi niti ukazuje na rusko mešanje u sukob na Jadru, bar ne u filmu. Ovo bi mogla biti tema još jednog dokumentarnog filma za tim istraživačkih novinara. Ovo je daleko van okvira uloge SIM² koji se bavi snimanjem filmova o naučnoj komunikaciji", kaže Džons.

Džons podseća da je u intervjuu u Evopskom parlamentu rekao da podržava studente u borbi za više demokratije, vladavine prava, slobode medija i zaustavljanja korupcije u Srbiji.

"To je ono što želi i EU. Verujem da bi studenti trebalo da budu ključni akteri u dijalogu između EU i Srbije o budućnosti o projektu Jadar, ako ga bude", rekao je Džons.

Pojedinci koji se pojavljuju u filmu izjavili su da nisu bili adekvatno obavešteni ili konsultovani o svom učešću, poput  naučnice Dragana Đorđević.

Džons kaže da je naučna saradnica na Insitutu za hemiju Dragana Đorđević u film integrisana kroz arhivske snimke koji su plaćeni i koji su bili jasno referencirani – izvor i datum, bez uređivanja, što je kako kaže, standardna procedura u dokumentarnom filmu.

"Jelena Vasiljević je dala sjajan intervju, kritikujući projekat Jadar i pružajući politički kontekst. Neophodno je za film da ljudi koji ne žive u Srbiji, razumeju srpsku politiku. Ona je jedna od ključnih osoba u filmu", izjavio je Džons.

Govoreći o odluci da ignorišu zahtev Jelene Vasiljević, Džons se pozvao na izjavu o odricanju od odgovornosti koju je razvio pravni tim KU Leven (Leuven).

"Svi pojedinci intervjuisani tokom produkcije ovog filma dali su svoju eksplicitnu prethodnu saglasnost. Producenti su uložili sve razumne napore da poruku sagovornika predstave na tačan i pošten način. Svi stavovi i mišljenja koje iznesu ispitanici su njihovi sopstveni. Sagovornici ne snose odgovornost za izjave drugih sagovornika, niti za bilo kakve izjave ili zaključke izvučene u ovom dokumentarcu", kaže Džons.

Razotkrivanje: Jadarit nije radiokativan

Džons je u danu kada je prikazan film naveo falsifikate i naučne neistine koje su plasirane u vezi sa projektom Jadar. On smatra da su u filmu razotkrili niz naučnih neistina.

Kaže da su u filmu otkrili da bi Jadar bio podzemni rudnik.
"U poređenju sa najvećim svetskim rudnikom litijuma u Australiji - Grin bušis (Greenbushes) koji je otvoreni kop, ovo znači mnogo manji površinski otisak. Podzemni rudnici su skuplji od površinskih kopova", kaže Džons.

On je kao otkriće naveo i da će kako navodi, razbležena sumporna kiselina za razbijanje jadarita zahtevati "blage uslove obrade" na 90 stepeni Celzijusovih umesto pominjanih 250. U sklopu otkrivanja istine, Džons navodi da jadarit nije radioaktivan.

Osim toga, on tvrdi, da bi se "suva naslagana jalovina transportovala, što kako kaže nije uobičajena metoda, na područje koje nije sklono poplavama", dodajući - "što je drugačije od onoga što navodi Dragana Đorđević u svom radu".

Džons je na pitanje N1 zašto i kako, s obzirom da se film bavi "naučnom komunikacijom", nije pričao sa nekim od stručnjaka i institucija iz Srbije, koji se kritički odnose prema ovom projektu zbog potencijalno katastrofalnih uticaja na životnu sredinu, rekao da je "pokušao da dođe do nekih srpskih stručnjaka, ali da nije uspeo da zakaže razgovore, između ostalog i zbog toga što nije bilo prevelike volje stručnjaka za tim".

Na pitanje da li zna da u svetu ne postoji sličan rudnik koji se nalazi na poljoprivrednom zemljištu sa velikim rezervama vode i velikim brojem ljudi koji žive blizu lokacije, naveo je primer rudnika “Grin bušis” koji se nalazi u neposrednoj blizini rudarskog naselja od 365 stanovnika, koliko je prema Wikipediji brojalo 2021. godine. Najbliži veliki grad je Pert koji se nalazi na 250 kilometara. Džons nije pričao o ugroženosti voda i poljoprivednog zemljišta.

Ljudi moraju da budu bolje informisani

Na kraju, Džons smatra da bi odluku trebalo da donesu građani Srbije. On kaže da je to bio i stav na debati u Evropskom parlamentu.
"Ali, prvo ljudi moraju biti bolje informisani, što nije slučaj. Isto kao i sa razgovorima o Bregzitu u Velikoj Britaniji. Dezinformacije su masovne i ne pomažu ljudima da odluče da li to žele ili ne", smatra Džons i podseća da se ne debati u Parlamentu istakao "duboko saosećanje sa studentima i slaganje sa njihovom zahtevima za više demokratije i otklanjanje korupcije".

Na pitanje da li su mu poznata kršenja zakona, netransparentnost i druge vrste nasilja koja prate ovaj proces, kaže da je o tome govorila u filmu Jelena Vasiljević i da je to pitanje za Rio Tinto.

Peter Tom Džons se nada da će film biti prikazan i u Srbiji. U toku je pravljenje verzije sa srpskim prevodom, a film distribuira produkcijska kuća “Džurnimen pikčers” (Journeiman Pictures).

"Not in mi country je stranim TV stanicama i drugima dostupan za kupovinu na sajtu Journeiman. Takođe se mogu nabaviti delovi filma za vesti", zaključuje Džons.