Kako to RTS odgovara Đilasu? Avžner ocenjuje - kao po partijskoj direktivi

Dragan Đilas napisao je u otvorenom pismu javnom servisu da su Dnevnik 2, centralnu informativnu emisiju, pretvorili u jednu od najvećih sramota u istoriji javnog servisa, a naveo je da, između ostalog, od 9. do 19 januara nije objavljena izjava nijednog evropskog ili američkog političara koja je bila kritika izbornog procesa u Srbiji, da nije bilo debata niti se ijednom čula reč "izborna krađa". Nakon toga mu je stigao dug odgovor kolegijuma RTS u kom se, između ostalog, pita i zašto Đilas "otvoreno ne kaže da bi mu se, po ko zna koji put, svidelo da malo uređuje RTS kako bi ličio na politički pristrasne televizije", koje su, kako su naveli -  njegove.

Stručnjak za medije i komunikacije Igor Avžner smatra da Dragan Đilas, hteo - ne hteo, kao i svi građani Srbije koji koriste električnu energiju, mora da plaća RTS i da samim tim ima potpuno pravo da iznese svoje mišljenje kao i svaki drugi građanin.

"To je apsolutno pravo svih nas koji ih plaćamo, a ne dobijamo ono što bi po zakonu trebalo da dobijemo", naglašava sagovornik N1.

Govoreći o odgovoru kolegijuma RTS, Avžner kaže da je "napisan kao po partijskoj direktivi".

"Javni servis apsolutno ne sme da se obraća na način kao što su uradili. Korišćenje ovakvih izraza u ovakvom kontekstu je krajnje bezobrazno, neprofesionalno, ali s obzirom na to kakav program emituju - takav ton me ne čudi", konstatuje.

U ovom slučaju Avžner, koji je učestvovao u pisanju nekoliko medijskih zakona, navodi i kršenje Zakon o javnim medijskim servisima.
"Član 4 popisuje osnovna načela rada javnog medijskog servisa, a jedna od ključnih stvari je nezavisnost od izvora finansiranja (stav 3). Naravno, kao što se u Srbiji sve dešava po principu, ko ti plaća svadbu, taj ti zove i svatove, a s obzirom da RTS osim direktno od građana, dobija dobija orgromna sredstva iz budžeta. Država, koja očigledno ima direktan uticaj, utiče i na to da se krši član 4 zakona. S druge strane, postoji u članu 7, stav 5 u kome stoji da je javni interes "zadovoljavanje potreba u informisanju svih delova društva bez diskriminacije".

Avžner podseća da je jedan deo društva, onaj koji se nalazi na protestima, preskočen, a da ostali građani nisu informisani o protestima, da  postoje i da postoji deo društva koji smatra da su izbori pokradeni.

"RTS je dužan da prikaže sve ono što se dotiče svih nas koji plaćamo. Ovde se radi pre svega o profesionalizmu. Ukoliko se bave stvaranjem paralelnih stvarnosti kao i komercijalne televizije koje od toga imaju ogromnu finansijsku korist, javni servis krši javni interes", ističe sagovornik N1.

On je odgovor kolegijuma nazvao neprofesionalnim, a ton kojim se obraćaju jednom od pretplatnika, bez obzira što je politički aktivan, je bahat i neadekvatan.

"Tako nešto je po mojoj proceni nedopustivo i može se nazvati verbalnim nasiljem", navodi.

Avžner ističe da živimo u vremenu kada je spinovanje informacija mnogo važnije nego sama informacija.

"Ako vi kažete da je N1 Đilasova i Šolakova televizija i da su patentirale novi novinarski žanr, o čemu da pričamo? Da li je to profesionalno dopušteno, da li je to kolegijalno prema ljudima koji bi trebalo da se bave istom delatnošću? Neki ljudi se profesionalno bave svojim poslom. Pre svega ljudi koji rade u Junajted mediji (United media) a s druge strane imamo novinare koji su PR menadžeri neke političke opcije", navodi Avžner.

Šta ja napisao Đilas i kakav je odgovor dobio?

Predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) uputio je u utorak direktoru Radio-televizije Srbije Draganu Bujoševiću, uredniku Informativnog programa Nenadu Stefanoviću i urednicima Dnevnika 2 otvoreno pismo u kome ih upozorava da je to u šta su pretvorili centralnu informativnu emisiju jedna od najvećih sramota u istoriji Javnog servisa.

Dragan Đilas je, da bi to pokazao, u pismu preneo analizu onoga što je emitovano i što nije emitovano na programima RTS, posebno u Dnevniku od 9. do 19. januara, i naveo brojne primere, poput činjenice da za RTS izveštavanje o prigovorima i primedbama na izbore održane 17. decembra za Javni servis nije bio važna tema.

U periodu od dana održavanja izbora do danas, i pored ogromnog broja primedbi opozicije na regularnost izbora, RTS nije emitovao nijednu jedinu debatnu emisiju u kojoj bi predstavnici opozicije i vlasti mogli da iznesu svoje argumente, ukazao je on.

Analiza sadržaja Dnevnika 2 od 9. do 19. januara, naglasio je Đilas, pokazuje da nijednom nije izgovorena reč „izborna krađa“, nije objavljena izjava nijednog evropskog ili američkog političara koja je bila kritika izbornog procesa u Srbiji.

Svojevremeno je u Dnevniku 2 postojao stranački blok u kojem su objavljivane reakcije stranaka ili njihove značajnije stranačke aktivnosti. Međutim, već više godina su te vesti prebačene u polušaljivu emisiju „Šta radite, bre“ i puštaju se selektivno kao vest sa pokrivalicom stranačkog logotipa. U ovih 10 dana najčešće su objavljivani stavovi Ruske stranke, koja će tek postati parlamentarna sa jednim poslanikom, naveo je on.

Đilas je najavio da će SSP u narednom periodu nastaviti da prati i analizira na dnevnoj bazi informativni program RTS, te analize će dostavljati ljudima sa RTS koji su odgovorni za to što građani Srbije nemaju informacije koje bi trebalo da imaju, a o svemu što RTS prećutkuje i ne objavljuje u svojim emisijama će, koliko je to u uslovima medijske blokade moguće, obaveštavati i građane Srbije.

Zatim je stigao odgovor koji je potpisao kolegijum javnog servisa.

Jedino što je suštinski tačno u vašem otvorenom pismu je da posle izbora nismo imali nijednu debatnu emisiju u kojoj bi govorili predstavnici vlasti i opozicije, ali su u dva navrata u debatnim emisijama o toj temi raspravljali analitičari koji imaju prilično različita viđenja izbora, navodi se u odgovoru RTS na to.
Ističe se da je u posebnoj magazinskoj emisiji, koja se bavila izborima, predstavnik koalicije Srbija protiv nasilja Tanasije Marinković šest puta naširoko obrazlagao tezu o izbornim neregularnostima. Smatrali smo, dodaje se, da je takav pristup mnogo racionalniji od debatne emisije, u kojoj bi polovina učesnika tvrdila da smo imali „najbolje izbore u istoriji“, a druga polovina da smo u decembru „imali najveću krađu otkad je sveta i veka“.

Ni vama, ni mnogim vašim saborcima nije prvi put da ne gledate naš program, ili da ga gledate selektivno, ali zato znate da ništa ne valja, znate da nešto krijemo, muljamo i lažiramo. Zašto otvoreno ne kažete da bi vam se, po ko zna koji put, svidelo da malo uređujete RTS kako bi ličio na politički pristrasne televizije koje su vaše, a koje su patentirale novi novinarski žanr – izveštavanje sa protesta uz aktivno učestvovanje, stoji u odgovoru.

Kolegijum navodi da je meta voditeljka RTS-a Dragana Kosjerina, zato što je pre nekoliko dana vodila skup na kojem su predstavljani razvojni planovi Srbije do 2027. godine, na kojem su govorili predsednik Srbije, premijerka i nekoliko ministara, i ukazuje da je desetak rečenica koje je ona izgovorila bilo dovoljno da se njenim likom i delom, profesionalnošću i poštenjem u udarnom terminu pozabave ugledni teoretičari medija i dežurni smatrači svega i svačega.

Zaključeno je, dodaje se, da je pojavljivanje Kosjerine na tom skupu neprofesionalno i nemoralno, kao uostalom i čitav RTS, a do pre nekoiliko godina slične skupove su vodile i novinarke koje sada rade na televizijama na kojima je Kosjerina postala važna tema.

Pošto ste bliski sa medijskim kućama koje svim novinarima u Srbiji rade što i Kosjerini – mere pamet, poštenje, znanje i dobronamernost, i to u ime jedne političke opcije, a to zatim proglašavaju profesionalnim standardima, bilo bi možda fer da ih podsetite na događaj od 30. decembra prošle godine, stoji u odgovoru. Tog dana ste, kaže Kolegijum RTS-a, na mitingu Udruženja ProGlas na Terazijama stajali samo desetak metara od bine i svakako ste morali da primetite da je konferansu na tom političkom skupu vodio predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

A pritisak na novinare RTS-a, opsade redakcije, pisma vašeg kolegijuma iz senke i provokacije tretiraćemo kao nedopustivo gušenje slobode informisanja i pritisak na uređivački tim, o čemu ćemo izvestiti Misiju Evropske unije u Srbiji i međunarodne novinarske organizacije, navodi se u odgovoru.