Praznična čestitka sa porukom o međusobnom priznanju Srbije i Kosova, koju je uputio američki predsednik Džo Bajden, dovodi srpsku stranu u težak položaj, kaže za N1 spoljnopolitički komentator Boško Jakšić. Beogradu se ne ostavlja manevarski prostor, navodi Jakšić, jer se insistira na tvrdom priznanju, što bi za svaku vlast u Srbiji bilo neprihvatljivo. Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije misli da je reč početnoj američkoj poziciji i da Srbija ima dobre šanse da u pregovorima postigne za nju povoljan kompromis na Kosovu.
U formu čestitke zapakovan je pritisak koji Bajdenova administracija namerava da izvrši i to u sprezi sa Nemačkom, kako bi se problem rešio onako kako su Amerikanci i hteli da ga reše još od Klintonovog vremena.
Ovo je zauzimanje nove-stare pozicije, smatra Boško Jakšić.
POVEZANE VESTI:
„Mi smo mogli to da očekujemo od Bajdenove administracije. Pravili smo se da to ne vidimo kod Trampa. I moglo bi čak da se kaže da je američka diplomatija otvorenija i iskrenija, i kaže ‘ovo je ono što mi hoćemo’, za razliku od Evropljana“, ukazuje on.
U delu javnosti na Zapadu, kaže Jakšić, postoji uverenje da Srbiju ne bi trebalo ponižavati, već otvoriti prostor za „meko“ priznanje kroz propuštanje Kosova u UN i druge svetske organizacije. Međutim, Bajdenovo pismo vrlo eksplicitno govori o priznanju.
„Ja zaista ne vidim, ako se čvrsto drže te formule o međusobnom priznanju, ne vidim uopšte način na koji bi mogao kosovski problem da se reši“, ističe Jakšić.
Bivši ambasador Srbije u Vašingtonu Ivan Vujačić nije iznenađen Bajdenovom porukom. i ne vidi čemu drama. Kako kaže, stvari se neće brzo odvijati kada je reč o Kosovu.
„Imam utisak da se o ovome priča kao da će sutra nešto da se desi. Ja ne očekujem uopšte sklapanje bilo kakvog sporazuma u dogledno vreme. Cela ta priča o priznanju ima jedino neki smisao ako je povezana sa ulaskom Srbije u Evropsku uniju. A pošto smo mi skinuti sa dnevnog reda Evropske unije jer nismo otvorili nijedno poglavlje. I pitanje je šta će dalje da se dešava i šta će u samoj Uniji da se dešava. Sve te stvari nisu uopšte hitne“, smatra Vujačić.
Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije misli da je Bajdenovo pismo probni balon i da Srbija ne treba burno da reaguje. Po njenim rečima, Srbija treba da objasni Zapadu da mu je korisno da je ima za saveznicu.
„Ja mislim da je to jedno eksplicitno izražavanje jedne administracije koja zapravo ima mnogo prečeg posla, gro otvorenih pitanja i sa saveznicima i sa glavnim takmacima i da je to bio jedan logičan pokušaj Bajdenove administracije – to je bio jedan ‘APP pokušaj’ – ako prođe prođe, što bi rekao naš narod. Srbija, kada je Kosovo u pitanju ima dobar slučaj da se bori za vrlo vrlo kompromisno rešenje“, uverena je Milić.
Američkoj čestitki za Sretenje najviše su se obradovali u Prištini. Favorit na izborima koji se održavaju u nedelju Aljbin Kurti rekao je u razgovoru sa pristalicama na Fejsbuku da je Srbija ta koja mora da menja Ustav koji je napisao Vojislav Koštunica i koji je, kako kaže, prevaziđen,
„Status Kosova je poznat, nezavisno je. Moramo razgovarati o statusu Srbije i Ustavu koji je zastareo“, poručuje Kurti.
Bivši ambasador SAD u Beogradu Vilijam Montgomeri u izjavi za Tanjug kaže da očekuje nove pritiske na Srbiju u narednim mesecima. Montgomeri savetuje Srbiji da odbije razgovore o konačnom rešenju dok se sva ostala sporna pitanja u vezi sa Kosovom ne reše u potpunosti bez vraćanja nazad.
