Ideja gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića da izbaci posmrtne ostatke maršala Josipa Broza Tita iz Kuće cveća dobila je nadogradnju - iz Beograda će leteti i spomenici narodnim herojima, kako bi napravili mesta za četničkog vođu. Odakle borba četnika i partizana kao prioritet gradske vlasti u 2024. godini?
„Prošlost svu zbrišimo za svagda“…
Da je tekst himne radničkog pokreta aktuelan i dan danas, potvrđuje ponavljanje inicijative beogradskih vlasti da nekadašnji predsednik ne sme više da počiva u Muzeju Jugoslavije. Kada ode mrtvi Tito, uskoro bi i Kalemegdan mogao da ostane bez još jednog spomenika kulture – statua četiri narodna heroja koji su već nebrojeno puta bili na meti nikad pronađenih vandala.
Bauk kruži Beogradom – bauk antikomunizma. Borbu, ovaj put, predvode gradski sužnji koje ne mori glad. Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić smatra da je period bivše Jugoslavije bio najpogubniji u istoriji srpskog naroda.
Kako bi Šapić, kako kaže, raskrstio sa boljševizmom, posmrtni ostaci druga Starog biće – citiramo – kvalitetno ekshumirani i premešteni. Zasad, cela priča je na nivou gradonačelnikove ideje, jer se za tako nešto ne pita on, već Ministarstvo kulture.
„Ono što sam ja rekao da smo mi spremni, jer mi nismo varvari, da učestvujemo ukoliko se takva odluka donese. A izuzetno je važna, zbog svega onoga što je komunistički i boljševički period i što simboliše Josip Broz u poslednjih 40 godina“, rekao je gradonačelnik Aleksandar Šapić.
Pročitajte još
U poslednjih 40 godina Josip Broz nije živ. A zašto gradskim vlastima i mrtav smeta? Zbog toga što se njegovo pominjanje kosi sa mitom koji se brižljivo neguje već decenijama, smatra sociolog Jovo Bakić i dodaje – priča o Titu idealna je za medijsko spinovanje.
„Ko je prvi pokrenuo inicijativu za izmeštanje Josipa Broza sa Dedinja? Vojislav Šešelj. Ovo je zapravo jedna naprednjačko – radikalska hibridizacija, gde se zapravo vraćaju stare teme, koje takođe treba da skrenu pažnju svim građanima sa onoga što se sada dešava na Kosovu“, kaže sociolog Jovo Bakić.
Kada je koska već bačena i narod se po ko zna koji put igra Nemaca i partizana, zašto u igru ne ubaciti i džokera?
„To je da ću ja nakon ove skupštine podneti inicijativu za izgradnju i postavljanje spomenika generalu Dragoljubu Mihailoviću. Mislim da on treba da ima konačno spomenik u Beogradu, da ga ima na jednom dostojanstvenom mestu, u centru grada – moj predlog će da bude park Terazijska terasa, mislim da se zove, ispod Terazijske česme“, rekao je Šapić.
Mihailović je posle rata streljan zbog izdaje i ratnih zločina. Rehabilitovan je 2015. godine, ali u postupku gde se nije odlučivalo o tome da li je Draža bio izdajnik, saradnik okupatora i ubica, već samo da li mu je suđenje proceduralno bilo fer.
„Na sudu niko nije negirao da je Draža Mihailović ratni zločinac. To je jako bitno imati na umu. Ono što se radi je potpuno druga stvar – gradi se taj nov antifašizam, koji nikakve veze sa realnošću nema, nema nikakvog temelja, jer mi znamo po dokumentima da Draža Mihailović nije bio nikakav antifašista, da se nije borio sa antifašistima, već protiv antifašista, odnosno protiv partizana“, kaže istoričar Milovan Pizari.
Pročitajte i
Jugoslavija je, kaže Jovo Bakić, bila zemlja koja je mogla da se podiči rekordnim BDP-om i društvenom pokretljivošću – mogućnosti da siromah svojim radom napreduje na socijalnoj lestvici – vrednostima kojima je mogla da parira jedino, na primer, Švedska.
„Druga stvar – zdravstveni sistem i obrazovni sistem bili su mnogo razvijeniji tada nego danas. A to je tužna činjenica. Znate, zdrav i obrazovan narod su preduslov napretka jednog društva. Ako toga nema, društvo je propalo, kao što je naše“, kaže Bakić.
Od bačenih koski ne može se preživeti, pa prezrene na svetu i dalje mori glad, a razum još uvek drhti u svom gnevu.
„Kraj u ognju bukti svak“.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare