"Beli štrajk" zapravo već dugo traje - prosek ocena sve veći, a rezultati učenika sve lošiji: Prosvetari podeljeni

"Mi ovim činom sipamo samo malo benzina na tu vatru koja tinje", poručio je on u Novom danu na TV N1.
Na pitanje na koji način će učenici dobijati tu peticu, ona kaže da uvek može da se nađe opravdanje za jednu peticu, "to nije problem, ali je problem bezbednost prosvetnih radnika".

"Dodeljuje se samo jedna petica, ona može biti dovoljna da zaključna ocena bude petica. Sve ostalo nastavnici će da ocenjuju kako su to radili oduvek, i dalje će da prate i kontrolišu napredovanje učenika", ukazao je.

Upitan šta na sve to kažu roditelji, on odgovara da su roditelji obično zadovoljni kada je ocena dobra.

"Još nisam čuo da je bilo anonimnih prijava protiv profesora koji su davali dobre ocene, da je bilo fizičkog ili verbalnog napada na profesore koji daju dobre ocene. Ako je to model koji država promoviše, a ako neće da nas zaštiti, onda upravo to radi... Ta teza da to može da naškodi nekome, to je potpuno van svake pameti. Pa valjda dobri učenici dolaze u školu radi znanja. Znači ta jedna ocena, pet koju je on dobio, šta će ona da napravi? Kakvu će ona štetu njemu da napravi? Jedna ocena na celokupno školovanje. Mislim, stvarno je bez veze o tome i pričati", smatra on.

Portparolka Unije sindikata prosvetnih radnika Mirjana Gašić ocenjuje da nema sumnje da su razlozi nezadovoljstva zajednički bez obzira koji je sindikat u pitanju, "i najveći broj kolega razmišlja na isti način, ali metodologija borbe se očigledno razlikuje".

Ona misli da davalje petica "u potpunosti anulira sve za šta smo se godinama borili".

Ukazuje da je pravilnik o ocenjivanju u školi bio vrlo loš poslednjih 20 godina, i da je tek nedavno promenjen, čime je uvedena pravednost u ocenjivanju, prema njenim rečima.

Ističe da se davanjem petica "obesmišljavaju najbolji učenici, a mi se borimo za najbolje đake".

"Mnoge kolege rešavaju problem jer se sklanjaju od njega i prosto upišu peticu. Ali, to nije rešenje", poručuje.

Na pitanje koji su njihovi dalji koraci posle dve obustave rada od početka školske godine, kaže da su sva četiri reprezentativna sindikata sprovela ankete sa svojim članovima i danas će biti održan sastanak predstavnika sva četiri sindikata, koji će usaglasiti svoje rezultate.

Što se tiče njenog sindikata, kaže da je broj kolega koji je prihvatio ponudu vlade u procentima jednocifren, a što se ostalih tiče, "mala je razlika između onih koji su želeli potpunu obustavu rada i onih koji su se izjasnili za opciju koja podrazumeva kombinaciju zakonskog štrajka i totalne obustave".

Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov smatra da je anketiranje članstva u ovoj fazi jako loše, da je anketiranje trebalo sprovesti pre ulaska u štrajk.

Navodi i da, s obzirom da su prosvetni radnici podeljeni po pitanju načina na koji će se štrajkovati, to može da dovede do toga da se kolege zavade, "jer će sasvim sigurno jedna strana biti nezadovoljna.

Takođe, ocenjuje da nastavnici nisu dovoljno edukovani kako se štrajkuje i da im može biti odbijeno od plate zbog štrajka.

S druge strane, misli da je "beli štrajk savršeno marketinški postavljen, priča se o njemu duže od mesec dana", ali da je pitanje da li će on doneti uspeh.

Kokot ocenjuje da je način na koji reprezentativni sindikati vode krizu "sramotan".

"Nisu u stanju da jasno formulišu zahtev", ističe.

Gašić, pak, kaže da su od početka imali jasan plan, ali da oni vode organizaciju "horizontalno, neophodno je da čujemo mišljenje kolega u ovom trenutku".

"Da postavite pitanje kolegama pre nego što se dođe sa prvih razgovora i pre nego što dobijete prve informacije od vlade, da li će vlada nešto ispuniti ili ne, bilo bi potpuno besmisleno. Tek sa ovim jasnim informacijama koje smo dobili od vlade, koja nama kaže da za sada apsolutno nema prostora za ispunjenje naših zahteva, tek sada ima smisla obratiti se kolegama i vrlo jasno im saopštiti da postoje metode kojima nas vlast može kazniti i pitati kolege u kojoj meri ste spremni da se borite", pojašnjava ona.

Markov se ne slaže, navodeći da ako ljude metaforički vodite u rat, "onda ih pitate pre rata, a ne u sred bitke".

"Komunikacija je jako bitna, svi smo saglasni da nismo zadovoljni, ali metodologiju borbe treba uskladiti na taj način da postoji izvesnost da će biti vidljivi efekti s jedne strane, i s druge strane, da svi budemo zajedno, što je u ovom trenutku izgleda jako teško", zaključuje on.