Beograd danima guši i smrad, Vesić "krivi" njive, stručnjaci - fekalije u rekama

Kao "Beogradski davitelj" - Vinča danima guši Beograđane. Međutim, posledice požara za sada nisu jedini problem. Beogradom iz dana u dan sve više zaudara neprijatan miris.
"Miris svinjski, njihovog izmeta".

"Užasno, užasno, ovo je gore i od korone".

"Pravo da vam kažem ne osećan ništa apsolutno".

"Osećam neprijatan miris itekako...".

N1: Kako se borite?

"Da začepim nos koliko mogu".

Osim u centru grada, nos su morali da začepe i stanovnici Voždovca, Zvezdare, Novog Beograda, Palilule, Zemuna... Ali i sam zamenik gradonačelnika.

"Osećalo se i prošle godine, osećaće se dok to ne rešimo i narednih godina - imate dve vrste tog neprijatnog mirisa - jedan što se osećao prethodnih dana, to je uglavnom sa njiva, drugi razlog, to se doduše nije dešavalo prethodnih dana, pošto je nivo vode još uvek visok, ali kada se spusti nivo vode onda je kanalizacija", kaže Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda.

"Poljoprivredna gazdinstva - njive, teoretski mogu biti uzrok neprijatnog mirisa, ali ne u dužim vremenskim intervalima, mi u beogradu imamo već kontinuirano već nekoliko dana izuzetno neprijatan miris - smrad koji je gotovo nepodnošljiv, uzrok toga suštinski jeste nizak vodostaj naših reka, odnosno eskalacija najozbiljnijeg ekološkog problema koji mi u gradu imamo, a to su otpadne vode koje mi u Beogradu izlivamo direktno u svoje reke", kaže Marko Vujuć, predavač Političke ekologije na Fakultetu političkih nauka.

A prema rečima Gorana Vesića, godišnje se u Savu i Dunav izlije oko 60.000 olimpijskih bazena fekalija. Zato u Zavodu za javno zdravlje kažu da ne čudi što se poslednjih godina, najčešće leti, oseća smrad u vazduhu. Ukazuju i da, uprkos tome, za sada nema opasnosti po zdravlje ljudi.

"Osnovni problem je to što se otpadne vode - fekalne ne prerađuju i kao neprerađene se ispuštaju u prirpdni recepijent - to su manji vodotokovi kao što je topčiderska reka,mirijevski potok, ali i u samu Savu i Dunav, tako da ukoliko tu dođe do nagomilavanja ispusta, onda se oni raspadaju posebno pod visokim temperaturama i dolazi do oslobađanja neprijatnih mirisa", kaže Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Na izgradnju fabrike za preradu otpadnih voda Beograd čeka godinama. Godine 2015. zamenik gradonačelnika, tada u ulozi gradskog menadžera, najavio je da će glavni grad do 2020. trajno rešiti problem kanalizacije i otpadnih voda. Međutim, rok je, po svemu sudeći, probijen.

"Što se tiče fabrike za preradu otpadnih voda u Velikom selu ona je počela da se radi, videćete radove već u septembru, sada se radi povezivanje tog interceptora, veliko selo će biti gotovo za oko dve i po godine i tada ćemo moći da kažemo da krećemo konačno u ozbiljno rešavanje otpadnih voda", kaže Vesić.

"Očito je reč o jednom ekološkom marketingu koji služi da se premosti period do narednog leta, da se premosti period do narednih izbora, izbori su i republički i gradski najavljeni najverovatnije za proleće naredne godine, tako da je bitno preživeti sa dobrim izgovorima i obećanjima, što jeste vrlina svih naših političara, preživeti i ovo leto i zimu kada dođe zagađenje iz samog vazduha, dobiti dobre rezultate na izborima, a onda ćemo lako kad se vlast ustoliči", kaže Vujić.

A šta se konkretno planira kako bi se Beograđani što pre spasili neprijatnog mirisa u vazduhu, još se ne zna, jer na to pitanje N1 odgovor nije stigao iz Ministarstva zaštite životne sredine.