Beogradski centar za ljudska prava: Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima ima ozbiljne nedostatke

U saopštenju je ukazao na neke od ozbiljnih nedostataka tog nacrta, koji, kako je ocenio, mogu dovesti do značajnog urušavanja dostignutih standarda zaštite ljudskih prava u Srbiji.

Navodi se da Nacrt predviđa ovlašćenje policije da, usled narušavanja javnog reda i mira u većem obimu, zabrani kretanje na javnim mestima na period od 15 dana, uz mogućnost višekratnog produženja.

"Ovakvo rešenje faktički omogućava ograničenje slobode kretanja i slobode okupljanja na neodređeno vreme, pri čemu se zaobilaze standardi propisani Zakonom o javnom okupljanju", piše u saopštenju.

Dodaje se da dodatno zabrinjava što ta mera nije podložna bilo kakvoj sudskoj kontroli.

"Posebnu zabrinutost izaziva i proširenje uslova za upotrebu biber sprejeva i na situacije pružanja pasivnog otpora građana (sedenjem, ležanjem, i sl.)", navodi se.

Istovremeno, Nacrt ne predviđa sistem tehničke kontrole i atestiranja sredstava prinude, uprkos preporuci Zaštitnika građana od pre osam godina.

"Dodatno, Nacrt snižava postojeće standarde zaštite prava građana koje policija poziva na takozvani informativni razgovor", navodi se.

Usmeno pozivanje, prema Nacrtu, više nije izuzetak od pravila da se građani pozivaju upućivanjem pisanog poziva, niti postoji jasna obaveza da se pozvani u pozivu obavesti o pravu na prisustvo advokata ili osobe od poverenja, navodi se.

Iako su Evropski komitet za sprečavanje mučenja, Komitet protiv torture i Specijalni izvestilac UN za torturu više puta preporučili uvođenje obaveznog audio i video snimanja policijskih ispitivanja, Nacrt zakona ne sadrži takvu garanciju, dodaje se.

To, kako je ocenjeno, predstavlja ozbiljnu prepreku u prevenciji slučajeva torture i zlostavljanja.

Nacrt, takođe, ne obezbeđuje da policijski službenici, protiv kojih se vode postupci za dela torture ili zlostavljanja, budu obavezno suspendovani tokom postupka, niti da će biti otpušteni ukoliko se utvrdi njihova odgovornost za torturu ili zlostavljanje, navodi se.

To su, kako se podseća, zahtevi koji proističu iz dugogodišnje prakse Evropskog suda za ljudska prava.

"Ovakva rešenja ostavljaju prostor za inače rasprostranjenu nekažnjivost službenika za teške povrede prava građana i podrivaju poverenje javnosti u rad policije", navodi se.

Izostaje i adekvatno uređenje lekarskih pregleda osoba u policijskom zadržavanju, uključujući jasnu zabranu prisustva policajaca tokom pregleda, osim u izuzetnim slučajevima na zahtev lekara.

Nacrt, kao ni važeći Zakon o policiji, ne uređuje način čuvanja službenog oružja policajaca van radnog vremena, što je pitanje od izuzetnog javnog interesa, dodaje se.

Navodi se da mere ciljane potrage, kojima policija ozbiljno zadire u privatnost i prikuplja veliki broj podataka građana i dalje nisu usklađene sa standardima propisanim Zakonikom o krivičnom postupku".

U Beogradskom centru smatraju da bi njih trebalo normirati izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, umesto zakonom kojim se uređuje rad policije.

"Iako Nacrt na više mesta pominje operativnu nezavisnost policije, on ne sadrži dovoljne garancije za sprečavanje njene politizacije", navodi se.

Posebno zabrinjava, kako je ukazano, što se u Nacrtu ne predviđa, čak ni deklarativno, operativna nezavisnost Sektora unutrašnje kontrole.

Iz Beogradskog centra su pozvali Ministarstvo unutrašnjih poslova da u toku javne rasprave razmotre te primedbe i usklade taj nacrt s Ustavom, potvrđenim međunarodnim ugovorima i medjunarodnim standardima zaštite ljudskih prava.