Alstom se "pohvalio" isporukom vozova i opreme za beogradski metro, ali jedno pitanje visi u vazduhu - kada?

Alstom je najavio isporuku kompletnog metro rešenja vrednog 915 miliona evra po principu "ključ u ruke" za prvu fazu prve linije beogradskog metroa. Reč je o 15 kilometara dugoj trasi od Makiškog polja do Karaburme, s 15 stanica i 11 kilometara tunela. Prva linija trebalo bi sa ide od Mirijeva do Železnika u dužini od 20 kilometara.

U okviru ugovora predviđena je isporuka 32 voza sa tri vagona, tipa "Metropolis", koji su automatizovani i rade bez vozača, zatim signalizacija i telekomunikacije, napajanje, kolosek, platforme sa sigurnosnim vratima, oprema za depo i centralizovani kontrolni centar. Sistem će biti opremljen Alstomovom CBTC tehnologijom, koja omogućava interval od 90 sekundi između vozova. Vozovi će se proizvoditi u fabrici u Valensijenu u Francuskoj.

Ugovor sa kompanijom "Alstom" za projektovanje i izgradnju saobraćajnog sistema za prvu fazu Linije 1 beogradskog metroa, potpisan je 19. decembra prošle godine u Vladi Srbije, kada i Finansijski protokol između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti finansiranja prve faze metroa.

"Linija 1 metroa će fundamentalno promeniti način na koji skoro dva miliona stanovnika kreće se svojim gradom, pružajući pouzdanu i bezbednu alternativu drumskom prevozu. Ovaj projekat nije samo o mobilnosti, radi se o isporuci moderne infrastrukture neophodne Beogradu da održi svoj rast i ispuni svoje dugoročne ekonomske i klimatske ciljeve", navodi se u saopštenju Alstoma.

"Favorizovanje tržnog, umesto Kliničkog centra"

Danilo Vukmirović iz udruženja "Po meri metro" kaže da bi ovo mogla da bude i dobra vest, međutim, radi se o liniji koja je totalno pogrešna.

"Najavljeni radovi i druge aktivnosti na izgradnji metroa bi trebalo da budu dobre vesti, međutim to nije ukoliko se kopa na pogrešnoj trasi. Prva linja ide pogrešnim tokom. Ona favorizuje tržni centar naspram Kliničkog centra, zaobilazi centralnu železničku stanicu i najfrekvetnije ulice u gradu. Linija 1 apsolutno nije ono što je Beogradu potrebno”, rekao je Vukmirović.

On podseća da do sada nismo imali informacije kako se pomeraju rokovi, šta se tačno pomera, šta se dešava sa ugovorima, kakva je finansijska konstrukcija tih ugovora.

"Za ovaj imamo prilično preciznu cifru, ali nemamo predlog ugovora, tako da i dalje ne znamo da li će to biti finalno, pošto, kao što je poznato, sve je podložno promenama. U nekim redovnim okolnostima, koji nama deluju utopistički, ovo bi bila prilično dobra vest. Da se nešto pomera", smatra Vukmirović za portal N1.

Finansiranje?

"Alstom" u zvaničnom saopštenju navodi da je finansiranje obezbeđeno, ne iznoseći više detalja, ali izvesno je da deo sredstava dolazi iz Finansijskog protokola koji je potpisan sa Vladom Francuske istog dana kada i ugovor sa ovom francuskom kompanijom.

Finansijski protokol, naime, predviđa finansijsku podršku u vidu zajma francuskog Trezora od 150 miliona evra za realizaciju projekta beogradskog metroa.

Sajt ekapija, navodi da je 530 miliona evra Srbija obezbedila iz komercijalnih kredita, dok je preostali deo sredstava obezbeđen kroz državne institucije i javne fondove.

Više detalja o ugovoru nisu javno objavljeni, a JKP "Beogradski metro i voz", do objavljivanja ovog teksta, nije odgovorio na pitanja N1.

Dugo čekanje "krtice"

Jedno od ključnih otvorenih pitanja tiče se tunelskih mašina - tzv. krtica ili TBM (tunnel boring machine) koje pravi "Korporaciju za tešku industriju železničke gradnje" (CRCHI) iz Kine.

Gradski menadžer Beograda Miroslav Čučković nedavno je izjavio da je mašina koja će kopati beogradski metro završena u Kini i da bi tokom aprila trebalo da počne kopanje stanica za metro na dve lokacije u Beogradu.

Mašinu će, kako je rekao za Radio televiziju Srbije (RTS), 20. aprila prekontrolisati stručni timovi preduzeća "Beogradski voz i metro", nakon čega bi ona trebalo da bude poslata za Srbiju.

On je tada dodao da će u aprilu početi kopanje stanica za deonicu prve linije metra - jedne kod Pančevačkog mosta, druge u Železniku, kako bi mašine mogle na tim mestima da uđu pod zemlju, kada stignu u Beograd.

"Krtice" bi, kako je ranije najavljivano počele kopanje sa te dve tačke, kako bi se na kraju "srele" kod današnjeg Beogradskog sajma.

Mali najavljivao da će "krtice" stići još 2023.

Prilikom potpisivanja Memoranduma o razumevanju za projekat izgradnje beogradskog metroa u januaru 2021. godine, ministar finanasija Siniša Mali obećao da ćemo “do kraja 2023. godine imaćemo obe krtice u funkciji”.

Mali je tada naveo da će prva linija metroa potpuno biti u funkciji 2028. godine, a druga 2030, te da već postoji i preliminarna studija za treću liniju.

Taj rok je odavno prošao. Prošle godine Andrija Mladenović direktor JP "Beogradski metro i voz", najavio je dopremanje "krtica" iz Kine u drugoj polovini 2026. godine, a da do kraja godine počinje kopanje na liniji 1 beogradskog metroa.

U zavisnosti od veličine mašine, geologije terena i kompleksnosti projekta samo postavljanje krtice je potrebno od tri do 12 meseci.

Odgovor na pitanje kada ćemo se voziti metroom i dalje u magli

Dok se čeka dolazak TBM mašine iz Kine - čija je isporuka već nekoliko puta odložena - i dok ni "Alstom", ni JP "Beogradski metro i voz" ne odgovaraju na novinarska pitanja, ostaje nejasno kada će stanovnici Beograda zaista ući u metro.

Jedno je sigurno, deo obećanja o početku rada metroa "jede" vreme. Od Aleksandra Vučića koji je najavljivao početak radova za 2016. godinu, pa je zatim zajedno sa Ajom Jung i Sinišom Malim obećavao početak rada metroa 2022. godine. Zatim je početak rada postepeno pomeren na 2028. i 2029. godinu, da bi tadašnji zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić kao i Siniša Mali najavili da će 2030. godine postojati potpuno izgrađene dve linije metroa, sa 44 stanice i preko 42 kilometra metro mreže.