Pad Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi: Vlast krivi blokade, profesori kažu da je nauka godinama zanemarena

Zašto je Beogradski univerzitet pao na listi najboljih na svetu? Ako pitate predstavnike vlasti, dileme nema - jedini krivac su prošlogodišnje studentske blokade i rektor Vladan Đokić.

"Žao mi je što je političar Đokić morao da uništi Univerzitet u Beogradu kako bi građani Srbije, crno na belo, videli šta su blokaderi i on uradili od našeg društva i šta bi tek uradili od Srbije. Posle blokadera kamen na kamenu ne ostaje", navela je predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.

Šangajska lista, međutim, ne meri sam kvalitet nastave ni činjenicu da li studenti imaju sve desetke - glavni faktor bodovanja je naučni doprinos samih profesora. Studenti su prošle godine blokirali samo nastavu. Istraživačkim radom nastavnici su mogli slobodno da se bave.

Beogradski profesor koji se trenutno usavršava na Harvardu, univerzitetu koji je tradicionalno broj jedan na Šangajskoj listi se pita - od kojih para da se u Srbiji bave istraživanjem?

"Da biste objavili jedan rad na SSCI listi, jedan naučni rad, vama često treba dve, tri a nekad čak i više hiljada evra da biste, prosto, platili trošak objave tog rada. To nije luksuz, to je činjenica u savremenoj nauci. U Srbiji ta sredstva ne postoje.. Odakle istraživači to da plate? Tih fondova nema, a po tome se univerzitet rangira", rekao je Vladimir Obradović, profesor Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu.

"Oni su nam uredbom zabranili da radimo"

Ne samo to. Vlast je jeku studentske pobune, u martu prošle godine, donela uredbu kojom je profesorima dozvoljeno da se naučnoistraživačkim radom bave samo pet sati nedeljno, umesto prethodnih dvadeset sati.

"Ta uredba je doneta da se vlast osveti nastavnicima zato što nisu hteli da učestvuju u pritiscima na studente. A posledica toga je da su ograničili naučni rad na, praktično, sat vremena na dan. Sećate se one priče "krompir za neradnike"? Oni su nam uredbom zabranili da radimo, makar taj deo koji se odnosi na naučni rad i eto - sad je taj krompir koji je tad zasađen počeo da daje prve plodove", rekao je Dušan Veljković, profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu.

A plodovi su najvidljiviji na prorežimskim medijima koji vrše gotovo celodnevnu kampanju blaćenja beogradskog rektora.

"Sto mesta! Ne jedno, ne deset, ne petnaest, ne trideset nego sto mesta. I taj lik sad hoće da vodi državu? Ovaj koji je uništio univerzitet sad bi da vodi državu", naveli su gosti emisije emitovane na TV Infomer.

"Ovo što se dešava je odlika četrnaestogodišnje SNS vlasti"

Ko je vodio državu pre pet godina, kada je Univerzitet u Beogradu takođe bio rangiran između 500. i 600. mesta? Problemi srpskog obrazovanja, kažu profesori, daleko su stariji od problema u kom se obrazovanje našlo prošle godine.

"Nisu profesori preko noći postali lošiji, već sve ovo što se dešava je odlika četrnaestogodišnje SNS vlasti koja je prosvetu potpuno zanemarila", kaže profesor Obradović.

"Zamislite da uvedete sankcije državi i onda posle godinu dana kažete - hej, pali su ekonomski parametri. To je, jednostavno, takva situacija. Ako vi ukinete plate nastavnicima, ako vršite sve druge vrste pritisaka i u oblasti naučnog i u oblasti nastavnog rada, ne možete da očekujete da dobijete drugačiji rezultat", naveo je profesor Veljković.

Rezultat će, složni su profesori, biti drugačiji tek kada vlast univerzitete ne bude posmatrala kao političke protivnike, već ono što jesu - glavni razvojni resurs svake zemlje.