Bešić: Pitanje svih pitanja - kakav je "follow up" političke krize, smatram da su izbori jedino rešenje

"Dobar deo mojih kolega smatra da izbori nikad nisu o ovoj situaciji rešenje i da se mora nastaviti vaninstitucionalnim sredstvima borbe. Odgovor nije jednostavan. Studenti imaju određene zahteve, veliki broj građana i profesija ih je podržao i kao rezultat smo imali snažan otpor protiv sistema. taj proces je doveo do deligitimizacije vladajuće partrije - gubitka snage, autoriteta. Ja verujem i njihove podrške. To je realna situacija", kazao je Bešić govoreći o političkoj situaciji u zemlji.

Ona takođe ističe da postoji nekoliko scenarija, zavisno da li se radi o institucionalnoj ili vaninstitucionalnoj borbi, ali da nije moguće da se svi scenariji obistine.
"Ako želite istinske promene, imate nekoliko mogućih scenarija. Jedan je da nastavite na taj način na koji se vrši pritisak, verujući da će vladajuća struktura da podlegne pod pritiskom, što ne verujem da će se desiti. Drugo je da pritisak rezultira da se oni iznutra prelome, da izgube unutrašnju snagu i da to dovede do krvarenja koje znači krajnji ishod, koji je za njih nepovoljan", govorio je politikolog o vaninstittucionalnoj borbi.

Za borbu unutar institucija, navodi, takođe postoje dva moguća ishoda.

"Jedna je da u postojećoj arhitekturi moći institucije počnu da rade svoj posao. Ja ne verujem da će se to desiti, jer su te institucije deo koncepta vladavine dominantne partije. Drugi način je da nađete institucionalni način da promenite institucije. Ja tu ne vidim drugo rešenje osim izbora. Da biste izvršili finalnu delegitimizaciju vlasti u institucionalnom okruženju, vi morate da izađete na izborima", kazao je sagovornik N1.

"Bez konsultacije sa kritičkim tkivom - blokada izbora"

Ipak, izbori ne mogu da se održe u trenutnim izbornim uslovima, kako kaže, i tu moraju da se promene mnoge stvari.

"Niko ne bi imao ništa protiv izbora ukoliko bi bili fer i pošteni i održani u drugačijem ambijentu. Mi tu razgovaramo o instituciji izbora i njihovoj arhitekturi. Imamo iskustvo prethodnih izbora i očigledno je da takvu izbornu utakmicu niko neće da prihvati. To vlast mora da razume. Građani i studenti i svi koji stoje na toj strani mogu da blokiraju izbore ukoliko ih vlast raspiše bez političkog konsenzusa. Ako raspišu izbore bez konsultacije opozicione strukture koja je kritičko tkivo, mora se napraviti konsenzus, u suprotnom će biti blokirani", smatra profesor.

Pitanje je, kaže, kako uraditi izborne uslove da bi se izbori održali, navodeći da je potrebno formiranje prelazne institucije koja će se postarati da izbori budu fer i pošteni.

"To je formiranje prelazne institucije koja će da promeni izborne uslove, ali potreban je institut koji će da obezbedi ozbiljnu promenu izbornih uslova. Sve se mora završiti nekim izborima. Specijalno telo mora biti napravljeno koje će da odgovara za izborne uslove i ono što će nastati. EU ne mislim da tu može da pomogne jer oni nemaju dovoljno uticaja na opozicionu javnost u Srbiji da bi to izdejstvovali. Na jedan ili drugi način mora doći do nekakvih izbora", ističe Bešić.

"Građani željni demokratije, mogući novi igrači"

Politikolog navodi da su studentski plenumi i zborovi građana pokazali kolika je žeđ za demokratijom, ali da imanju određene manjkavosti.

"Nema sumnje da je studentska kreativnost usmerena da denuncira prirodu svih deficita našeg političkog sistema. oni to rade uspešno, duhovito, kreativno. Cilj je da se ukaže na sve slabosti koje postoje. Ali, gde to ide zapravo. Način na koji su studenti organizovani modelima direktne demokratije preko plenuma su se pokazali uspšenim u delegitimizaciji ove vlasti. Ali, to ima svoje slabosti. Te slabosti počinju da izlaze na video. Ja ne verujem da studenti imaju jasnu viziju ili sliku o mogućim scenarijima. Oni iskazuju nezadovoljstvo i pokazuju nepravilnosti. Njihov model organizacije, meni se čini, tu negde staje. Ne postoje nikakve dugoročne političke projekcije", istakao je naš sagovornik.

Ljudi su gladni demokratije, ali ne partijske, navodi.

"Zborovi jačaju zeđ za demokratijom. ljudi su gladni demokratije, ali ne partijske demokratije. Želja ljudi da izađu iz modela partijskog zarobljavanja države i kreiranje nekih formi direktne demokratije je očita. Opozicione partije su slabe, loše organizovane, žrtve medijskog pritiska... Meni se čini da će biti novih artijskih i nepartijskih igrača koji će obeležiti novu izbornu utakmicu", zaključio je.