Dolaskom Ivice Dačića na mesto ministra izvršena je "preraspodela" kada je reč o pomoćnicima direktora policije.

"Tu je (Dragan) Vasiljević koji rukovodi radom policije. Tu je Dejan Luković, tu je i Veselin Milić. Ja sam imenovao za pomoćnika direktora i Ninoslava Smolića. To je sada ekipa koja vodi policiju", rekao je Dačić u julu ove godine.
Profesor dr Božidar Banović, redovni profesor Fakulteta bezbednosti Univeziteta u Beogradu, objašnjava šta za policiju znači to što nema prvog čoveka:

"To se negativno odražava ne samo na rukovođenje, organizaciju i funkcionisanje Direkcije policije i svih njenih organizacionih jedinica, nego i na ličnu i imovinsku bezbednost građana, vladavinu prava i ostvarivanje ljudskih sloboda i prava."

Pored toga, navodi profesor, direktor policije u praksi obezbeđuje i operativnu nezavisnost policije, dok je MUP prema Zakonu o policiji (Član 12) dužan da obezbedi pretpostavke za operativnu nezavisnost policije.

"S obzirom na to da se rukovođenje i odgovornost u Direkciji policijezasniva na načelu jednostarešinstva i subordinacije, jasno je da se, ukoliko nema glavnog rukovodioca, odluke na strateškom nivou Direkcije policije ne donose na način kako je to propisano Zakonom i drugim propisima", smatra profesor.

Kako kaže, zamenik direktora policije obavlja poslove koje su u nadležnosti direktora, ali ne u punom kapacitetu, kao što ni jedan zamenik to ne može i ne radi.

"Ako tome dodamo da su mnogi funkcioneri u državnoj upravi i njihovi zamenici i pomoćnici, pa i u MUP-u, dugo vremena u statusu vršilaca dužnosti, problem postaje izraženiji. Status vršioca dužnosti, po svojoj prirodi, a i po zakonu, vremenski je ograničen, usled čega, sam po sebi, nosi značajna ograničenja u ostvarivanju punog kapaciteta u rukovođenju i donošenju odluka", objašnjava sagovornik.

Razlozi za neimenovanje - političke prirode

Sagovornik N1 pretpostavlja da razlozi politike prirode igraju značajnu ulogu u tome što se ne imenuje direktor ističući da je funkcija direktora policije, pogotovo ako uspe da obezbedi operativnu nezavisnost, izuzetno značajna ne samo u policijskom, nego i u političkom smislu.

Profesor navodi da postoji više razloga koji su uticali na to da mesto direktora policije više od dve i po godine stoji - prazno.

Najpre, kako navodi, to su učestali izbori koji su dovodili do promene ministara, ali i odsustvo političke volje da se direktor izabere.

"Jer na taj način faktička moć i odlučujući uticaj na obavljanje policijskih i drugih unutrašnjih poslova pripada ministru, a ne zameniku direktora policije, kako bi to trebalo da bude prema odredbama zakona. Ne bi trebalo isključiti i političke i druge nesuglasice između prethodnih i novopostavljenih ministara i njihov veći ili manji uticaj na centre odlučivanja, usled čega se zadržava ravnoteža snaga, odnosno status quo", smatra profesor dr Banović.

(De)politizacija MUP-a

Profesor podseća da je depolitizacija MUP-a, pa samim tim i policije, bio je jedan od strateških ciljeva reforme MUP-a posle 2000. godine.

"Nisam siguran da smo 24 godine kasnije daleko odmakli u ostvarivanju tog cilja. Uticaj politike na rad MUP-a teško je sprečiti, jer se, sa jedne strane, za ministra unutrašnjih poslova obično imenuje politički moćna i uticajna osoba, a sa druge strane funkcionisanje MUP-a izuzetno zavisi od adekvatnih materijalno-tehničkih uslova, što jedino takva osoba može da obezbedi. Samim tim, uticaj ministra na celokupnu organizaciju i funkcionisanje MUP-a raste, a kada tome dodamo i uticaj na kadrovsku politiku i posebno na konkretna kadrovska rešenja za rukovodeća mesta, pozicija ministra u tom pogledu postaje još čvršća", ističe.

Kako kaže, pozicija direktora policije trebalo bi da bude neka vrsta kontrateže političkom uticaju ministra, prvenstveno kada je u pitanju operativna nezavisnost policije i sprečavanje političkog uticaja na rad policije, posebno u konkretnim situacijama.

"Kada nemate direktora policije ta brana ni teorijski, ni praktično ne postoji", zaključuje.

Žila kucavica i srce MUP-a

Da je za policiju važno da ima direktora, smatra i pukovnica policije u penziji i narodna poslanica Slavica Radovanović.

"Jako je važno zato što su jedinice kojima rukovodi direktor policije srce, žila kucavica Ministarstva unutrašnjih poslova", ističe.

Naša sagovornica smatra da prethodna tri ministra policije nisu imali nikakvu želju da imaju direktora policije i da van svih pravila preuzimaju uloge direktora i odlučuju da se mešaju u istrage što je, kako navodi, nedopustivo.

"Dozvolili smo da nam politika kroji sudbinu, da se politika upliće u rad policije što je nedopustivo. Ministar treba da bude menadžer i ne meša se u rad policije, posebno kad su istražni postupci u pitanju i nije taj koji treba da odlučuje. Međutim, mi smo svedoci da u svim mandatima, počevši od Vulina, preko Gašića, sve odlučuju i pitaju se ministri i to dovodi do jednog najnormalnijeg zaključka - da ministri ne žele da imaju direktora policije zato što onda direktor policije odlučuje o svemu, a sa druge strane je verovatno svaki od tih ministara želeo da postavi nekog svog", objašnjava i dodaje da na mesto direktora treba da se izabere neko na osnovu stručnosti i kvaliteta, a nikako po političkoj liniji.