Na vratima Osnovne škole "Kralj Aleksandar I" na Novom Beogradu pojavio se papir sa obaveštenjem na kom piše da nema opasnosti od zagađenja azbestom. Papir nije validan jer nema pečat, delobovodni broj i nije ceo istaknut što su sve preduslovi. U Institutu koji je navodno napisao dokument, kažu da ne znaju o čemu se radi, kaže sagovornica N1 Vesna Medin.
Na vratima Osnovne škole Kralj Aleksandar i koja se nalazi u neposrednoj blizini hotela “Jugoslavija” na Zemunskom keju, zalepljena su tri papira, dva Zavoda za zaštitu javnog zdravlja gde su navedene rezultati merenja PM čestica i azot dioksida, dok je treći deo laboratorijske analize.
Sva tri papira trebalo bi da budu dokazi koji potvrđuju da zagađenja azbestom iz ruševina hotela Jugoslavija nema.
Nema dokaza o merenju azbesta
Navedeni rezultati zagađenja ne ukazuju ništa o azbestu, a kada je u pitanju laboratorijska analiza, radi se o laboratorijskoj analiza Instituta IMS, koji, kako navodi za N1 Vesna Medin, majka deteta iz OŠ „Kralj Aleksandar I“ nije validan ako nema pečat, zavodni broj ili nije prikazan u celini“. Na papiru je potpis Olivere Vušović koja je stvarno zaposlena u Institutu IMS.
„Viđena je samo jedna strana, a malim slovima na toj strani piše pod kojim uslovima je dokument validan“, kaže Medin I navodi da su roditelji zvali veliki broj institucija, a da je jedna od retkih koja im je odgovorila Gradski zavod za zaštitu javnog zdravlja, koji je roditeljima saopštio, da oni ne mere zagađenje azbestom u vazduhu.
Govoreći o analizi, Medin ističe da znaju da su „merena 33 uzorka nekog šuta, ali ne i o čemu se radi”.
To nije kraj nepoznanicama.
Kako navodi Medin, kada je nazvala Institut da s,e kao zabrinuti roditelj, detaljnije raspita o čemu se radi, rekli su joj „da ne mogu garantovati za verodostojnog uzoraka osim ako ga oni nisu uzeli ili nadzirali“.
„Delovali su potpuno zbunjeni kada sam ih pitala o čemu se radi. Zatim su mi odgovorili sa pitanjem „odakle vam taj dokument“, pa su mi rekli da je to poverljiva informacija i da ne može da se komentariše. Nisam dobila odgovor na to kako informacija može biti poverljiva ako je okačena na javne institucije“, kaže Vesna za portal N1.
Na pitanje zar ne treba da se „prvo radi provera, pa tek onda ruši“, pitali su „da li sam iz struke“, prenosi naša sagovornica.
„Na kraju nisam dobila odgovor“, dodaje.
U Institutu ne znaju za koga su uradili analizu
Ona navodi da su joj na molbu za kompletnom dokumentacijom rekli da mora da se obrati ili Savetu roditelja, Upravi i/ili Inspekciji, ne pojašnjavajući o kakvoj upravi ili inspekciji se radi.
Povezane vesti
„Rekli su da je potrebno da se zna ko je nalogodavac, ko je poslao dokument i da se samim tim traže ceo dokument u celosti. Ono što znaju roditelji jeste da su ta „dokumenta“ predata lično. Nisu poslata na drugi način“, navodi naša sagovornica.
Ona kaže da je u razgovoru sa ljudima iz Instituta IMS delovalo ili da ne znaju o čemu se radi ili da ne smeju da pričaju.
„Prvo sam stekla utisak da uopšte ne znaju odakle taj dokument, zatim i da im nije jasno kako je takav polovičan dokument završio na tako javnom mestu“, dadaje.
Vesna kaže da nikome nije jasno o čemu se radi, a da je „izvesno da dokument nije validan“.
„Jako je zabrinjavajuće da takav dokument bude postavljen na javnu ustanovu. Svako ko ima malo pismenosti može shvatiti da je dokument nevalidan. Šta je problem da se uradi test koji nije komplikovan, ni skup. Nije nuklearna fizika. Deca su izuzetno osetljiva populacija i ne možete umirti roditelje isečkom iz dokumenta“, zaključuje Vesna Medin.
Kako se ruši sa azbestom
Ognjen Opalić, strukovni inženjer za zaštitu na radu, sa višegodišnjim iskustvom u radu sa azbestom u Evropi i svetu i stručni savetnik Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu, za N1 je rekao da bi se rušenje izvelo bezbedno, tako da ne ugrožava zdravlje radnika i građana, neophodno je prvo ući u objekat, detaljno ga pregledati i utvrditi postojanje opasnih materija.
Povezane vesti
„Ako se utvrdi da ima azbesta, pre rušenja prvo treba izvršiti njegovo uklanjanje. To znači da se razmontiraju i uklone svi azbestni delovi“, objašnjava inženjer.
On navodi da su procedure u Evropskoj uniji i Srbiji slične i da podrazumevaju da se prilikom uklanjanja azbestnih delova koristi specijalna zaštitna oprema, aparatura i zaštitna folija, kako bi se prostor hermetički zatvorio i tako sprečilo širenje azbestne prašine.
Dodaje da se tom prilikom ne koristi alat sa velikim brojem obrtaja, da se azbestni delovi ne lome, a ako do toga i dođe obavezno je korišćenje usisivača sa HEPA filterima i prskanje sredstvima za stvrdnjavanje.
„Suština cele stvari je da prašina ne dođe u vazduh“, istakao je ranije sagovornik N1.
Jednom kada budu uklonjeni, azbestni delovi objekta moraju da se na propisani način i zapakuju.
„Koriste se polietilenski džakovi koji se hermetički zatvaraju. Stavlja se u duple džakove i pakuje u kubne džakove ili na palete““ rekao je Opalić.
Milenijum tim: Nema ugrožavanja zdravlja
Hotel Jugoslavije ruši kompanija Milenijum tim. Oni su pre dve nedelje saopštili da se pripremni radovi na izgradnji stambeno-poslovnog kompleksa na mestu nekadašnjeg hotela Jugoslavija, uključujući i uklanjanje postojećeg objekta, odvijaju u skladu sa svim propisima i građevinskim standardima predviđenim za tu vrstu posla.
Istaknuto je da je gradilište obezbeđeno i propisno obeleženo i da izvođenje radova ni na koji način ne ugrožava bezbednost i zdravlje stanovnika Novog Beograda i Zemuna, ni prolaznika.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare