Biber o izveštaju Amnestija: Neshvatljivo da norveška vlada to podržava, vlade u Evropi sanjaju o demokratskoj dimenziji Srbije

“Protesti i blokade studenata su neka nova dimenzija protesta u Srbiji poslednjih godina. Upečaljivo mi je da već šest godina - nema godine a da u Srbiji nema velikog protesta protiv raznih dimenzija vlasti. To je skoro neprekidno - od 1 od 5 miliona, do protesta zbog litijuma, preko protesta zbog nasilja u društvu. Sada su protesti dobili novu dimenziju, jer su studenti puno aktivniji”, rekao je Florijan Biber za N1.

On je naveo da je za međunarodnu zajednicu, problem ili situaciju u Srbiji - "komplikovanije tumačiti".
“Mešaju se dve stvari – kako država treba da istražuje nesreću, to je nešto gde ne bih očekivao da EU zauzme neki stav, ali bih očekivao da EU zauzme neki stav po pitanju slobode okupljanja i protesta. To su stvari koje je teže tumačiti nego izbori", zaključio je. On je dodao da je još jedan od faktora i nova Komisija koja je tek preuzela odgovornost.

"Postoje iz perspektive Komisije možda neka druga pitanja u svetu koja su bitnija, možda je pažnja negde drugde. Neki delovi EU su preko litijuma i drugih saradnji manje kritički raspoloženi prema vladi Vučića", dodao je.

Biber je naveo da "EU jako teško može da uvede sankcije" (prema Srbiji) zato što je potrebna saglasnost svih država članica. "Srbija ima zaštitu od Mađarske i do neke mere Slovačke, te to gotovo sprečava EU da uvede neki jači pritisak prema Srbiji. Jedino da taj pritisak vrši SAD ili da se formira neka koalicija zemalja članica koja će sarađivati u vidu pritisaka portiv ruskih uticaja šire", rekao je.

Povom izveštaja Amnesti internešenala "Digitalni zatvor: Prismotra i gušenje civilnog društva u Srbiji", gde se, između ostalog, i pominje da srpski MUP koristi i forenzički alat za izvlačenje podataka iz mobilnih telefona koji je dobila na poklon od Norveške, a nabavljen je preko Agencije UN za projektne usluge (UNOPS), Biber navodi da "će to imati neke posledice", kao i da mu je "neshvatljivo da norveška vlada to podržava, jer je znala još 2017. godine da se srpska vlast ne ponaša uvek demokratski, odnosno da je zlouptreba moguća".

"Znali smo da srpska vlast to koristi to već duže, prošle godine su kolege iz nevladinog sektora i novinari primetili da su bili praćeni, a sada je vest da srpska vlast to nije kupila nego je dobiila i to u okviru pripreme za EU - što je najveća ironija", naveo je.

On je dodao da je problem taj što demokratske vlade u EU nisu shvatile da da vlada u Srbiji nije demokratska.

"Znamo da vlada u Srbiji nije demokratska, koristi se zloupotrebom institucija. Država je pod kontrolom jedne stranke. Problem je što demokratske vlade u evropskom prostoru poput Norveške nisu to još shvatile. Oni još sanjaju ili veruju da srpska vlast ima demokratsku dimenziju, da to možda nije ista demokratija kao na primer u Norveškoj, tu nadu još nisu izgubili. To je greška, što se vidi kroz ovakve projekte koji omogućavaju zloupotrebu tehnologije za svoj interes", zaključio je.