Nova vlada u Nemačkoj mora da se založi za više demokratije na Zapadnom Balkanu, ocenio je profesor Florijan Biber, ukazujući da je bivša nemačka kancelarka Angela Merkel nekritički pratila kako Srbija pod Aleksandrom Vućićem klizi u diktaturu.
Biber, profesor univerziteta u Gracu, u tekstu za Dojče Vele ukazuje na proteste u Srbiji zbog zakona koji olakšava oduzimanje imovine, u čijoj je pozadini multinacionalni gigant Rio Tinto, koji na zapadu Srbija planira rudnik litijuma sa mogućim fatalnim posledicama po životnu sredinu.
Firma ima podršku režima srpskog predsednika Aleksandra Vučića, navodi Biber i dodaje da su snimci sa prvih protesta krajem novembra „uhvatili maskirane batinaše koji motkama udaraju demonstrante, a njih je očito tamo poslala vlast“.
On kaže da te slike bude osećaj već viđenog, kada su pre pet godina maskirani muškarci usred noći građevinskim mašinama rušili objekte u centru Beograda, kako bi napravili mesta za poduhvat poznat kao Beograd na vodi.
„Od tada uz pare i neprozirne dilove sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima višespratnice ruže savsku promenadu“, konstatuje Biber.
„Batinaši štite i portret Ratka Mladića na jednoj fasadi na Vračaru i sprečavaju svaki pokušaj Beograđana da uklone ovaj izraz obožavanja pravosnažno osuđenog ratnog zločinca“, piše Biber i navodi da su ti mladići s kapuljačama odavno postali produžena ruka Vučićevog režima.
„Srbijom kruži strah. Jedva da još ima nezavisnih medija, kritičari se provlače kroz blato, a opozicija optužje za veleizdaju. Kad kritikujem srpske vlasti i sam često bivam proglašen ‘albanskim lobistom’. U takvoj atmosferi mnogi se ne usuđuju da iskažu nezadovoljstvo“, piše Biber.
On ocenjuje da je utoliko ohrabrujuće što su ekološki protesti zbog rudnika litijuma do sada najveće demonstracije protiv Vučićevog režima i smatra da su važni i zato što se ne dešavaju samo u Beogradu, već i u manjim mestima, gde je još teže da glasovi kritike isplivaju na površinu.
„Istovremeno je porazno što mnogi Srbi veruju, i to s pravom, da se Vučić može osloniti na podršku Zapada, pre svih Nemačke. Mnogi pretpostavljaju da bivša kancelarka Angela Merkel podržava rudnik litijuma, sirovine koja bi poslužila za baterije električnih automobila, od kojih će mnogi biti Made in Germany. Vučiću uspeva da prestižnim projektima osigura međunarodnu podršku“, navodi Biber.
On ističe da je na slično netransparentan način jednom francuskom konzorcijumu otišao tender za gradnju beogradske podzemne železnice, da su investitori iz Kine i Ujedinjenih Emirata mutnim dogovorima dobijali fabrike i vrednu zemlju, dok Rusija dominira sektorom energetike.
„U ovoj igri na talonu nisu samo ekonomski interesi, uništavanje prirode i korupcija, već se radi i o verodostojnosti Evropske unije. Rusija i Kina ne zarezuju demokratiju i pravnu državu. Ali, u Nemačkoj ti principi ne bi smeli olako da se zaboravljaju“, upozorava Biber.
On navodi da se danas već sa punim pravom može reći da je Srbija skliznula u diktaturu, a da se to desilo uz nemačku podršku.
„Angela Merkel je uvek čuvala leđa Vučiću. Recimo, primila ga je u Berlinu samo par dana pred predsedničke izbore 2017. Fotografije susreta su sa pravom tumačene kao podrška kandidatu Vučiću“, smatra Biber.
On navodi da nova nemačka vlada sada ima priliku da otopčne novu, drukčiju politiku prema Zapadnom Balkanu.
„Nekritično držanje prema Vučićevoj vladavini do sada ga je ohrabrivalo da gazi medije“, piše Biber, navodeći da su svi veliki mediji na liniji vlasti, da od 168 jedinica lokalne samouprave vladajuća stranka drži 161, kao i sve državne institucije bez izuzetka.
„Dugo je u Berlinu i Briselu opstajala iluzija da je Vučić idealan partner za kompromis sa Kosovom. Ali rešenja nije bilo ni posle deset godina pod posredovanjem EU. Umesto toga je Vučić pre tri godine pokazao da zapravo želi promenu granica. Tom cilju je u jednom trenu prišao opasno blizu, zahvaljujući podršci bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, nekih članica EU i bivše visoke predstavnice Federike Mogerini. Srećom, Merkel nije mogao da ubedi“, navodi Biber.
On dodaje da Vućić može sasvim dobro da živi sa statusom kvo i da je naivno verovati da će „autokrata poput njega“ pre ili kasnije pristati na kompromis sa Kosovom.
„Bilo bi važno da nova šefica diplomatije Analena Berbok tu zauzme kritičkiji stav i tako ponovo uspostavi poverenje građana Srbije u EU“, kaže Biber.
On kaže da mnogi Nemačku i EU vide kao čuvare statusa kvo, a ne kao saveznike u borbi za više demokratije.
„Verodostojnosti EU je odmoglo i to što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pre dva meseca u Beogradu naveliko hvalila reforme koje sprovodi vlast. To što EU i Nemačka prezaju od kritika na posletku šteti ljudima u Srbiji, koji sve više osećaju da su ostavljeni na cedilu“, navodi se u tekstu.
Ohrabrujuće je, ocenjuje Biber, da novi koalicioni ugovor nemačke vlade zahteva da se jača pravna država u članicama EU i da bi tako jasne formulacije mogle da pomognu pri procesu integracije zemalja Zapadnog Balkana.
„Nova Vlada u Berlinu bi osim toga trebalo da smogne snage i da pokrene zaustavljen proces pristupanja EU“, smatra autor teksta.
Nova vlada u koalicionom ugovoru predviđa nastavak dosadašnje politike, odnosno zalaganje za početak pregovora EU i Albanije i Severne Makedonije (koju sada blokira Bugarska), viznu liberalizaciju za Kosovo (blokiraju Holandija i Francuska), kao i dijalog Srbije i Kosova.
To su po oceni autora ciljevi za poštovanje, ali je pitanje da li će nova nemačka Vlada uložiti dovoljno političkog kapitala i energije kako bi stvari zbilja pokrenula sa mrtve tačke.
On ocenjuje da bi nastavak dosadašnje linije bio poguban, jer se ništa neće desiti osim najave o namerama, te naglašava da Nemačka sa drugim državama EU mora jače i jasnije da pritisne članice EU koje blokiraju pristupni proces.
Rekao je da bugarska blokada Skoplja zahteva jasnu liniju ostalih 26 članica EU, a Nemačka takođe treba da ubedi skeptike u pogledu vizne liberalizacije za Kosovo.
Biber ocenjuje da bez aktivnog učešća Nemačke neće doći do pomaka i ističe da Nemačka treba da deluje u okviru EU, ali i u SAD sada ima partnera za tako jasnu liniju.
„Zapadni Balkan je prva prilika za novu nemačku Vladu da na delu pokaže svoju posvećenost demokratiji i vladavini prava“, zaključuje Biber koji je i koordinator inicijative BiEPAG, koja se zalaže za demokratizaciju i evropske integracije Zapadnog Balkana.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare