Humanitarnu fondaciju "Prvi korak" pre više od tri godine osnovao je bračni par Kačavenda uz Novog Sada, s ciljem da pomognu u nabavci robotizovanog sistema za rehabilitaciju, učenje i korekciju hoda kod dece. Novac za taj sistem pokušaće da prikupe biciklističkom turom od Pariza do Novog Sada. Osnivač i upravnik fondacije Bojan Kačavenda kaže za N1 da je ideja da on i njegov brat voze 2.800km od Pariza do Novog Sada i da pokušaju da sakupe 300.000 evra, potrebnih za kupovinu robota koji, kaže, zamenjuje u svakom trenutku osam fizioterapeuta.

Porodica Kačavenda je u borbu krenula osnovanjem fondacije kako bi pomogli svom sinu koji je zbog teškog porođaja rođen sa hemiparezom (nepotpunom paralizom).

„Kada je moj sin u pitanju, reč je o prevremenom rođenju i teškom porođajaju, koji je za posledicu imao desnostranu hemoparezu. Ona nastaje tako što dođe do pucanja kapilara ili prenatalnog moždanog udara, koji je na našu sreću imao za posledica samo desnostranu hemiparezu i oštetio samo motorički deo desne strane, dok je sve ostalo očuvano. I Mihajlo je danas 10-godišnjak koji ide redovno u četvrti razred osnovne škole“, priča Kačavenda.

Kako je rekao, devet godina su radili na njegovoj rehabilitaciji i tako se upoznali i sa robotskim sistemima.

„To je robot, nema puno grešaka, kompjuterski je kontrolisan, zamenjuje osam fizioterapeuta, od grudi do prstiju na nogama je svaki pokret deteta kontrolisan i unapred programiran. Organizam i mozak uče senzorno, uče hod ili popravljaju hod. To je rehabilitacija plus, ja volim da kažem“, izjavio je sagovornik N1.

Mihajlo je, kako priča njegov otac, prošao pet operacija i hiljade i hiljade sati vežbanja.

„U Rusiji je imao četiri operacije, i jednu u Novom Sadu, operaciju produženja Ahilove tetive. Mihajlo danas samostalno može da ide u školu“, navodi Kačavenda.

Operacije u Rusiji, kaže, na sreću nisu bile skupe, jedna košta oko 3.000 evra, ali nije bilo ni lako prikupiti donacije.

Kako je zamišljeno?

Sada, kaže, pokušavaju da pomognu i drugoj deci.

„Biciklistička tura je ideja mog brata, zamišljena je da vozimo 2.800km od pariza do Novog Sada, da se zaustavljamo u većim gradovima, da svaki dan pređemo po 1.000km, i uz podršku naših ambasada, nadamo se da ćemo uspeti da prikupimo ta sredstva. I ne samo to – da probamo da u Srbiji probudimo svest, da probamo da animiramo što veću zajednicu, uplatama, u Srbiji je SMS broj 5300 da se doniraju sredstva, da prikupimo tih 330.000 evra i da do kraja godine instaliramo prvog robota za rehabilitaciju u Srbiji“, planira Kačavenda.

To bi, kaže puno pomoglo deci.

„Jer više od 1.000 dece samo u Vojvodini čeka tog robota, a 10 do 15 dece ode u inostranstvo godišnje. To je statistička greška u poređenju s brojem dece koja ne mogu da dođu do te rehabilitacije, a ona bi im značila da sutra mogu da postanu korisni građani ovog društva, da ne budu na teretu države ni porodice. To je ulaganje u bolju budućnost i u našu decu“, zaključio je Kačavenda.