"Iako mi je sada jako tužno, radosno je govoriti o profesoru Božoviću, jer on pripada jednor radosnom i veselom duhu i bio kao prolećni dah, njemu godine ništa nisu značile. On je bio čovek sa enciklopedijskim uvidom u sve što je valjano i misaono. U svojoj ličnosti imao ono najlepše antičko, renesansno, a sa druge strane je bio u dubokoj modernosti i stvarnosti u kojoj je živeo. On nije bio samo veliki profesor nego i intelektualac koji je imao dar stvaralaštva i moć ogromnog znanja", rekao je u emisiji Njuznajt profesor Čupić.
Čupić je istako da je profesor Božović bio jedinstven i po tome što je u svakom čoveku tražio vrline i da bi ukoliko pronađe samo jednu vrlinu u nekome taj za njega, "nikada nije bio izgubljen". Čupić je dodao i da bi, ukoliko bi se desilo da naiđe na čoveka bez i jedne vrline, "Božović bi tada bio tužan".

"Profesor Božović je bio i čovek ljubavi, u tom smislu da je verovao da sve što radimo treba da radimo iz ljubavi, a posebna njegova vrlina u koju je verovao je bila dobrota. On je bio čovek dar, nesebično je delio dobrotu drugima čak i onima koji nisu bili tako dobri prema njemu", istakao je Čupić.

On je rekao i da su profesoru Božoviću bile jako važne norme za koje se stalno zalagao.

"Zalagao se da ljudi imaju norme i pokažu meru. Želeo je da se ljudi ponašaju prema univerzalnim normama i vrlinama, a da umeju da stanu kada shvate da se došlo do nenormalnosti. On se nije se protivio da ljudi pokazuju svoje apetite, ali da znaju gde su granice", objasnio je Čupić i zaključio:

"Ja sam njegov bio njegov izbor, a on je bio moja sreća, jer je baš mene izabrao da mu budem prijatelj".

Učio nas je slobodi, bio je čovek nade

Novinarka Rada Đurić, koja je takođe bila studentikinja ali i prijatelj profesora Ratka Božovića, istakla je da je on bio čovek koji je uvek hteo da pomogne, pošalje poruku, pita "kako si".

"O čemu god da je govorio, i kada je govorio o važnim ili teškim temama on je uvek nekako završvao rečenicu sa osmehom, a na njegovom licu je uvek bilo nade. Za mene to znači da takvi ljudi nikada ne odlaze, jer onda odlazi i nada, a ja sam doživljavala svaku njegovu rečenicu kao nadu", istakla je Đurić.
Ona je istakla i da je profesor svoje studente učio o jednoj veoma važnoj stvar, o "slobodi".

"On je uvek i na razumljiv način sa svim generacijama sa kojima je komunicirao, nalazio je reči da u datom trenutkku opiše ono šta ne treba da budeš u životu, kao na primer poltron. Znali smo sa njim kakvi ne bi trebalo da budemo. Učio nas je slobodi i koliko je ona važna. I uvek kada bi posustali, on nikada nije odustajao, već bi nam objasnio. I tada bi govorio o igri i ulogama, o određenim ljudima, uglavnom netalentovanim koji ulaze u igru bez ikakve pripreme i misle da treba i mogu sve", navela je novinarka.

Đurić je ispričala i da je profesor Božović umeo da kaže "kako je jako ponosan jer je imao sreću što je imao divne studente".

"Bilo mu je važno da vidi da su mu studenti postali dobri ljudi i dobri profesionalci. Prepitivao bi se gde je pogrešio  ukoliko bi video nekog svog studenta da nije postao ono čemu ga je učio i što je želeo.