Agencija za sprečavanje korupcije odlučila je da pokrene postupak kontrole izveštaja o imovini i prihodima gradonačelnika Beograda nakon što su prethodna saopštenja Agencije i pojedini medijski natpisi uneli dodatnu konfuziju u inače jednostavan i lako dokaziv slučaj nepoštovanja zakona zbog neprijavljanja imovine javnih funkcionera, piše BIRN.
Nakon što je objavljeno da je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić kupio vilu u Trstu i još tri nepokretnosti i da nijednu nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije, Agencija je u saopštenju navela da Šapić jeste prijavio početkom 2019. godine da je u Italiji 2018. godine kupio stan, a BIRN navodi da „nije pisao o stanu, već o vili, kako je taj objekat kategorisan u italijanskom katastru“.
Pročitajte još:
Tri dana nakon tog saopštenja, Agencija je u odgovoru za N1 navela da je pokrenula postupak vanredne provere podnetih izveštaja o Šapićevoj imovini i prihodima.
Navedeno je i da se Agenciji prilikom prijavljivanja imovine ne dostavlja dokumentacija o osnovu sticanja prava na prijavljenim nekretninama, već da se prilikom provere podataka iz izveštaja u toku kontrole, od funkcionera može zatražiti takva dokumentacija.
Iz takvog odgovora jasno je da Šapić nije imao nikakvu obavezu da Agenciji dostavlja kupoprodajni ugovor, što je navodno učinio. Konfuzija u vezi Šapićeve vile otvorila je i neka nova pitanja, koja se mogu podvesti pod jedno – da li je u ovom slučaju samo javni funkcioner Šapić varao institucije ili je i institucija varala građane, pita u tekstu BIRN.
