RasKonop je novi poljoprivredni projekat zasnovan na uzgoju povrća i industrijske konoplje, koji se promoviše kao model saradnje sa poljoprivrednicima i ulaganja putem tzv. RAS² jedinice.

Pokretač projekta je, piše BIRN, firma Jovanjica Nova, a glavni promoter Predrag Koluvija, kome se pred Specijalnim sudom sudi zbog sumnje da je nezakonito uzgajao psihoaktivni kanabis na imanju Jovanjica.

RAS² je predstavljen kao digitalna jedinica vrednosti, ali dokument nazvan „beli papir“ koji bi po zakonu trebalo da reguliše digitalnu imovinu (token), ne sadrži zakonom obavezujuće elemente (vrstu imovine, prava i obaveze investitora, iznos sredstava, troškove, kamate, rizike), pa nije jasno da li se radi o tokenu, nekom drugom obliku ulaganja ili samo marketinškom nazivu, niti zašto je taj dokument objavljen na sajtu RasKonopa – u ovom obliku i pod tim nazivom.

Komisiji za hartije od vrednosti, koja je nadležna za odobrenje tokena, nije podnet zahtev za potvrdu “belog papira” za jedinicu RasKvadrat.

Kontrolu kvaliteta i sertifikaciju proizvoda uzgajanjih u okviru RasKonopa navodno vrši firma SSVUB. To preduzeće nije akreditovano za sertifikaciju kod Akreditacionog tela Srbije (ATS), a u APR-u je registrovano za delatnost „izdavanje ostalog softvera“. Sedište mu je na istoj adresi kao firmi Jovanjica Nova.

Institut za opštu i fizičku hemiju naveden je na sajtu RasKonopa kao partner i učesnik u projektu, ali direktor Instituta negira bilo kakvu saradnju ili učešće, uključujući i navodnu ulogu u nagradnoj igri RasKonopa, u kojoj je bio pominjan.

Nadležne institucije ćute – Ministarstva poljoprivrede, trgovine, finansija, privrede, zdravlja i unutrašnjih poslova – nisu odgovorila na pitanja o tome da li Jovanjica Nova poseduje sve potrebne dozvole za uzgoj, preradu i prodaju industrijske konoplje, za plasman proizvoda od konoplje, niti o eventualnom nadzoru nad projektom, kao o i zakonskoj ispravnosti nagradne igre, uprkos urgencijama.

Na pitanja o projektu koja je BIRN prosledio mejlom, nije odgovorio ni Predrag Koluvija, niti odgovorni iz firme SSVUB.

........................

U trenutku kada se protiv Predraga Koluvije vodi objedinjeni krivični postupak pred Specijalnim sudom zbog sumnje da je na imanju Jovanjica u Staroj Pazovi uzgajan psihoaktivni kanabis, u javnosti se pojavio njegov novi poslovni poduhvat: RasKonop – model zasnovan, između ostalog, i na uzgoju industrijske konoplje.

Na prvi pogled, reč je o ambicioznom, moderno brendiranom modelu organizovane poljoprivredne proizvodnje, koji obećava revitalizaciju sela, obnovu prehrambene suverenosti i unosne prihode za investitore i kooperante. U pozadini projekta stoji firma Jovanjica Nova d.o.o, osnovana krajem 2023. godine, čiji je vlasnik Koluvija Consulting, firma čiji je direktor upravo Predrag Koluvija, a osnivač njegov otac Milan Koluvija.

Iako Predrag Koluvija od jula 2024. formalno više nije direktor Jovanjica Nove, a tu funkciju trenutno obavlja njegov otac, činjenica da je reč o firmi u stopostotnom vlasništvu Koluvija Consultinga otvara pitanja o povezanosti novog projekta s osobom protiv koje se, po optužbama Tužilaštva za organizovani kriminal, vodi postupak zbog sumnji u organizovanu proizvodnju psihoaktivnog kanabisa. Osim toga, Predrag Koluvija pojavljuje se kao glavni promoter brenda RasKonop, kako na sajtu, tako i na društvenim mrežama.

Na zvaničnom sajtu RasKonop, ovaj projekat se opisuje kao sveobuhvatan sistem poljoprivredne proizvodnje i prerade sa fokusom na povrtarske kulture (75% površina) i industrijsku konoplju (25%). Projektom se, kako se navodi, „spajaju inovacija i tradicija, nauka i vera, ekonomija i zajednica“, u pokušaju da se odgovori na višedecenijsko gašenje sela i zavisnost od uvoza hrane.

Poljoprivrednicima se nudi saradnja po tzv. „Jovanjica standardu“, uz logistiku, otkup i tehnološku podršku, dok se investitorima obećava „dobit sa smislom“ kroz takozvani model RAS².

Šta je RAS² – digitalni kvadrat koji obećava dobit

RAS² (ili RasKvadrat) predstavljen je na zvaničnom sajtu brenda kao digitalna jedinica vrednosti koja odgovara uzgoju minimalno jedne biljke na kvadratu poljoprivrednog zemljišta. Početna cena jednog RasKvadrata u 2025. godini iznosi 50 evra, a njegova vrednost „direktno zavisi od dobiti ostvarenih kroz RasKonop projekat“. Kupcima se obezbeđuje potpuna transparentnost poslovanja, navodi se na sajtu. Investitori mogu držati svoje RAS² jedinice kao dugoročnu investiciju, prodati ih na sekundarnom tržištu i potencijalno ostvariti profit, ili ih, nakon isteka dvogodišnjeg ugovora, vratiti uz dobit ili zameniti za biljku — umesto isplate mogu dobiti biljku ili proizvode napravljene od nje.

Međutim, na istom sajtu, u „belom papiru“ — dokumentu koji izdavač digitalne imovine (tokena ili virtuelne valute) inače sačinjava da bi objasnio ko stoji iza projekta, šta imovina predstavlja i koji su rizici, kako bi investitori mogli da donesu informisanu odluku o ulaganju — RAS² se, umesto kao digitalna jedinica, opisuje kao investicioni mehanizam.

Dakle, dok sajt naglašava digitalnu prirodu jedinice, “beli papir” ističe da je to “investicioni mehanizam”. Ova terminološka razlika, samo je jedna od spornih tačaka, koja unosi zabunu – da li je u konkretnom slučaju reč o digitalnoj jedinici/tokenu ili nekoj drugoj vrsti ugovornog odnosa sa potencijalnim investitorima.

Advokatica Željka Motika, specijalizovana za oblast digitalne imovine, kaže za BIRN da u slučaju postojanja “belog papira”, nema dileme da se radi o digitalnoj jedinici, pošto se pojam „beli papir“ u domaćem zakonodavstvu vezuje isključivo za digitalnu imovinu – virtuelne valute i digitalne tokene – i da njegov sadržaj i proceduru odobravanja, strogo uređuje Zakon o digitalnoj imovini.

“Ne postoji ni jedan drugi propis u kome se takva vrsta instituta definiše”, kaže ona.

Problem je, međutim, objašnjava Motika, što “beli papir” na sajtu RasKonopa, ne sadrži sve što bi takav dokument, po zakonu, morao da sadrži.

Taj dokument, navela je, mora investitorima pružiti potpune informacije o pravima, obavezama, rizicima i karakteristikama ulaganja, slično prospektu na tržištu kapitala, a odobrava ga Narodna banka Srbije kada je reč o virtuelnoj valuti, odnosno Komisija za hartije od vrednosti kada je reč o tokenu.

“Tako da, ovo jeste nazvano `belim papirom`, ali po meni ne sadrži elemente koje zakon propisuje”, kaže Motika.

Ona dodaje da “beli papir” objavljen na sajtu RasKonopa nema jasno određenu vrstu digitalne imovine, ne precizira tehnologiju, ne navodi prava i obaveze investitora, iznos i način prikupljanja sredstava, troškove, rokove, kamate, rizike, niti druge obavezne tehničke i pravne podatke. Željka Motika dodaje i da ovde nije reč o virtuelnoj valuti, jer “nikad niko nije izdao virtuelnu valutu u Srbiji”.

Na pitanje BIRN-a da li je onda RasKvadrat – token, Motika odgovara:

“Pa da, trebalo bi recimo da je token, ali to se u `belom papiru` nigde ne navodi. Druga stvar kod tokena je jako važna – morate navesti i tehnologiju, jer se tokeni beleže na određenoj tehnologiji, najčešće blockchain. Morate imati bazu u kojoj je to evidentirano, pa se prebacuje u virtuelne novčanike investitora. Ovde se tehnologija apsolutno nikakva ne pominje. Tako da, ovo ili nije bila ni namera da bude `beli papir` u kontekstu Zakona o digitalnoj imovini, ili je napisano na način da… ne znam koja je svrha ovoga, iskreno”, kaže Motika, i zaključuje da je dokument nazvan “belim papirom”, iako nema elemente koje propisuje zakon.

Iako pomenuta neusaglašenost naziva dokumenta sa njegovim sadržajem otvara pitanje da li RasKvadrat jeste token, ili je zakonski naziv dokumenta za digitalnu imovinu – “beli papir” – u okviru brenda RasKonop upotrebljen iz nekog drugog razloga, BIRN se obratio Komisiji za hartije od vrednosti, kako bi proverio da li je RAS² registrovan kao digitalna imovina.

Na pitanje da li je za RAS² podnet zahtev za odobrenje “belog papira”, Komisija je odgovorila da „Komisiji nije podnet zahtev za odobrenje objavljivanja ‘belog papira’ za izdavanje ove vrste digitalnog tokena, pa samim tim ova vrsta digitalne imovine nije odobrena od strane Komisije“.

U odgovoru se dalje navodi da je, u skladu sa zakonom, izdavanje digitalne imovine u Srbiji dozvoljeno i bez prethodnog odobrenja belog papira – ali samo ako su ispunjeni određeni uslovi. Komisija objašnjava da trenutno nema formulisane pravne stavove ni preporuke za modele ulaganja u poljoprivredu putem digitalne imovine, jer svaki izdavalac ima pravo da samostalno definiše takav model – u okviru zakonskih i podzakonskih akata.

Ipak, Komisija je za BIRN istakla da će ispitati karakteristike modela RAS² predstavljenog na sajtu RasKonop i postupiti u skladu sa svojim nadležnostima.

U javno dostupnom dokumentu na sajtu RasKonop, koji nosi naziv „beli papir“, navodi se da je RAS² jedinica vezana za konkretne biljke i kvadrate zemljišta, da investitor uplaćuje 50 evra po jedinici i da stiče pravo na deo dobiti ostvarene prodajom. Kupcima se garantuje uvid u proizvodnju, finansijske izveštaje i učešće u promotivnim aktivnostima, kao što je fotografisanje pored „svoje biljke”. Struktura raspodele dobiti je 30% investitoru, 30% firmi Jovanjica Nova, 30% proizvođaču i 10% za osiguranje i sertifikaciju.

RAS² se javno oglašava putem sajta, društvenih mreža i medija. U slučaju da je ovde reč o digitalnoj jedinici, kako se RasKvadrat opisuje na sajtu RasKonopa, oglašavanje inicijalne ponude digitalne imovine, bez odobrenog belog papira, u skladu sa članom 17 Zakona o digitalnoj imovini, moralo bi biti jasno naznačeno, što se u dokumentu RasKonopa nigde ne navodi.

“U tom slučaju je potrebno izričito na sajtu izdavaoca istaći takav podatak”, kaže Željka Motika.

Do objavljivanja teksta, Predrag Koluvija nije odgovorio na pitanja o prirodi RAS² jedinice, niti o tome da li „Jovanjica Nova“ ima sve neophodne dozvole nadležnih ministarstava za uzgoj, preradu i prodaju industrijske konoplje i pratećih proizvoda, uključujući biljne cigarete, prehrambene artikle, povrća, nagradne igre, online prodaju i rad prodajnih objekata.

Inače, bilo je izuzetno teško pronaći stručnjaka za oblast digitalne imovine, spremnih za razgovor o ovom slučaju. Oni koji su bili kontaktirani, izuzev advokatice Željke Motike, odbijali su da govore. Tako su neki od njih navodili da, zbog specifičnosti slučaja i “njegove političke pozadine”, ne žele javno da komentarišu ni pravne aspekte vezane za digitalnu imovinu, jer bi to, po njihovom mišljenju, “moglo izazvati gnev određenih ljudi i ličnu štetu, bez ikakvih benefita”, uz zaključak – “opasna tema”.

Opširnije na BIRN.rs.