Bivši diplomata o tome kako nas predstavljaju u svetu: Veliko neobrazovanje i decenije loših selekcija

Vesti 23. apr 202422:34 24 komentara

Nakon što je predsedavajuća Saveta bezbednosti Vanesa Frejzer lupala šakom o sto, ne dozvoljavajući Vučiću da njenu zamenicu naziva lažljivicom, a šeficu delegacije Srbije u parlamentarnoj skupštini Savetu Evrope Biljanu Pantić Pilju opomenuo predsednik skupštine Teodoros Rusopulus, postavilo se pitanje - ko nas i kako predstavlja u svetu.

Kod nas se, nažalost, često spoljnopolitičke akcije odvijaju s unutršanjim kontekstom na umu, procenjuje Mihailo Brkić, potpredsednik pokreta SRCE i bivši diplomata.

„U SE se lobiralo za interese ove zemlje, a za unutrašnju upotrebu i glasače SNS-a to će biti predstavljeno kako je predsednik bio hrabar i nije prihvatio kritiku“, naveo je on.

Povezane vesti

Komentarišući ponašanje Biljane Pantić Pilje, šefice delegacije Srbije u parlamentarnoj skupštini SE, rekao je da ona može da kaže da „mi držimo do integriteteta“, ali ne može da kaže „vi ne držite do integriteta“.

„Beograd se izgubio u bespućima spinovanja zarad domaće upotrebe, rekao je Milivoje Mihailović nedavno. Ono što je za domaću upotrebu ne bi smelo da idu u spoljni promet“, ocenjuje.

Naša spoljnopolitička pozicija je već decenijama kompleksna, naveo je.

„I mnogo jača socijalna struktura bi teško mogla da proizvede toliko karijernih diplomata koji bi mogli da nose tu težinu. Veliko je neobrazovanje, dugoročno se radilo na lošim selekcijama. Krajnji rezultat se delimično vidi u diplomatiji, a možda više u unutrašnjim pitanjima. Ono što se vidi jeste da je breme preteško, a naše snage male“, rekao je Brkić.

Upitan da li Srbija pravi dobre spoljnopolitičke poteze kada je reč o Kosovu u SE i rezoluciji u Srebrenici, Brkić je mišljenja da nije sve izgubljeno kada je u pitanju Srebrenica, ali se kasno krenulo.

„Lobiranje neophodno, trebalo početi ranije“

„Taj problem se vraća u intervalima svaki put kada treba da se izvrši pritisak na ovu zemlju. Tu će se glasati prostom većinom prisutnih. Bitno je koliko bude ljudi u sali i kako će oni glasati. Lobing je tu neophodan i bilo bi dobro da se krenulo ranije“, ocenio je on.

Dodao je da je u bilaterali kratko vreme i brzo mora da se reaguje.

„Lobiranje može da promeni spoljnopolitičku poziciju Srbije, ali bitno je da druga strana ima neke unutrašnje političke interese. Nekada jačom saradnjom, jačim bilateralnim odnosima možete da dovedete do promene ili do toga da vas druga zemlja sasluša“, opisao je.

Kosovski čvor je od početka, dodao je, imao elemente velike politike, što je intenzivirano dešavanjima u Ukrajini.

„I Zapad i Rusija su se pozivali na Kosovo, i obe su to radile iz svojih interesa. Time je pozicija Srbije oslabljena. Druga je stvar što se kod nas radilo tako da se domaćem mnjenju slala poruka da radite nešto veliko, a vi u stvari tapkate u mestu“, smatra on.

Dodao je da su kosovski Albanci imali više mogućnosti da lobiraju, jer su sponzori njihove nezavisnosti 2008. godine bile najjače sile.

„Možda danas ne bi bilo ni uslova za proglašenje jednostrane nezavisnosti. Ali sigurno nije bio dobar potez da se pozovu naši policajci da se povuku iz službe. Bezbednosni problem naše zajednice se pojačao i mi tu ništa nismo dobili“, podsetio je Brkić.

Bivši diplomata objašnjava da lobiranje treba da bude deo spoljnopolitičke strategije.

„Naša spoljnopolitička stragetija je veoma komplikovana, i dalje je na četiri struba, ali vi stalno morate da imate prioritete, jer se međunarodni odnosi brzo menjaju. To podrazumeva da oni koji se bave spoljnom politikom stalno moraju da budu u punom gasu, a unutrašnja politika ne treba da im bude opterećenje. Ova situacija s izborima, to je bespotrebno opterećenje naših spoljnopolitičkih komunikacija. Da su izbori sprovedeni kako treba, do tog opterećenja ne bi ni došlo“, zaključio je Mihailo Brkić.

Povezane vesti

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare