Petoro bivših osuđenika, članova kragujevačkog Udruženja „Posle kiše", potpisali su ugovor o radu sa Univerzitetskim kliničkim centrom Kragujevac. Posao su dobili na osnovu zasluga za podršku i pomoć zdravstvenim radnicima tokom koronavirusa. Iako za njih prvobitno nije bilo mesta, kada je krajem prošle godine primljeno nekoliko stotina ljudi, ovog puta stekli su se uslovi da i oni dobiju takvu priliku.

Baš kao i svi zdravstveni radnici, kojima smo aplaudirali tokom korone i oni su sve vreme nosili skafandere i podneli veliku žrtvu. Nesebično, kao volonteri, pomagali su zaposlenima u bolnici kada je bilo najteže. Nosili boce sa kiseonikom, bili u crvenoj zoni.

Najmlađi među njima, 22-godišnji Aleksandar Marinković, sada je dobio prvi put priliku da se zaposli, bez predrasuda zbog ranijih prestupa. Njegovo radno mesto biće na prijemu pacijenata i dokumentacije.

“Meni znači pre svega zbog porodice, jer sebi ću život da promenim sa tim, to će mi biti životni uspeh. Borili smo se za to da stignemo do tog cilja, da promenimo nešto i mislim da će to da mi bude baš uspeh veliki i mnogo će u životu da mi znači. Što se tiče toga, da li sam spreman, spremniji sam nego ikad, jer to sam jedva čekao, da dobijem taj posao i da prihvatim”, kaže Marinković za N1.

I njegovi prijatelji, saborci za vreme korone, pokazali su da su spremni za resocijalizaciju. Iako nisu odmah bili vidljivi za sistem kao ostali volonteri, koji su zaposleni po preporuci Vlade Srbije, ipak su uspeli da se izbore za posao.

„Godinu i po dana svaki dan maltene u tri smene, ujutru, u podne, uveče i po potrebi zvali su nas i noću – stigao kiseonik, dođite. Međutim, neko nas je preskočio, oglušio se o odluku Vlade i bili smo nepravedno zapostavljeni. To je bilo prošle godine i onda od decembra prošle godine mi smo pokrenuli sve novo, sa već postojećim papirima i dokazima i sadašnje rukovodstvo Kliničkog centra je izašlo u susret i ispravilo je tu nepravdu”, objašnjava Slobodan Lazarević, član udruženja „Posle kiše“.

“Mi smo se nadali i borili se i jurili se. Jer mi smo to prvo radili iz srca, a onda kada smo čuli da možemo da se zaposlimo, mi smo počeli da tragamo za tim da nađemo neko rešenje, da uđemo u taj sistem. I juče smo bili mnogo srećni kada smo ušli i drago nam je bilo što nas ipak nisu zaboravili”, ističe Milan Prokić, takođe član „Posle kiše“.

A za to su najviše oni zaslužni. U teškim trenucima bili su pravi heroji. Ali su još veći heroji jer su odlučili da promene svoj život posle odslužene zatvorske kazne.

“I sigurno nećemo da prokockamo tu šansu jer su ovo ljudi koji su selektovani i dokazani i siguran sam da će biti uspešni u poslu. Svi nas podržavaju, zato što radimo dobar posao, rezultati su pozitivni i ovo će da bude jedan odličan primer za dalje”, rekao je Dušan Mirić, predsednik udruženja „Posle kiše“.

Primer za sve ostale koji se nalaze na odsluženju zatvorske kazne.

“Da je društvo spremno da ih prihvati, ali da je potrebno da i oni ulože trud posle izlaska iz zatvora, da se dokažu zajednici da su se popravili. Momci iz udruženja ‘Posle kiše’ su više puta pokazali zajednici da su spremni da pomognu i da rizikuju svoje zdravlje i život da bi pomogli drugima i sistem im se odužio na pravi način. Neki od njih su prvi put u svom životu potpisali ugovore o radu sa jednom državnom institucijom, a neki su čak prvi u porodici to uradili“, objašnjava Boris Herman, specijalni pedagog.

Podrška institucija i pojedinaca je neophodna, kako bi bivši osuđenici mogli da se vrate na pravi put. To je i u ovom slučaju potvrđeno.