Bivši portparol Stejt departmenta: Tači bio pragmatičan i protiv međuetničkog nasilja na Kosovu

Prvi svedok koga je pozvala Tačijeva odbrana je bivši pomoćnik državnog sekretara SAD Džejms Rubin. On je na početku svedočenja, koje je počelo jutros oko devet sati, govorio o svojim kontaktima sa Hašimom Tačijem tokom mirovnih pregovora 1999. godine.

Rubin je naveo da ga je tadašnja državna sekretarka Medlin Olbrajt angažovala da podrži albansku delegaciju na konferenciji u Rambujeu i da obezbedi demobilizaciju OVK. Prepričao je prvi susret sa Tačijem, ističući da je Olbrajt tražila da uspostavi direktnu vezu s njim i pomogne mu da donese “pravu odluku”.

Rubin je naglasio da Tači nije imao puna ovlašćenja da diktira pravila i uslove unutar OVK, već je morao da se konsultuje s drugim ljudima kako bi odluke bile odobrene. Neke od tih osoba, kako je rekao, smatrao je “ekstremistima”, jer su se zalagali za radikalne akcije, dok je Tači imao pragmatičniji pristup.

“Ubedili smo delegaciju kosovskih Albanaca da će imati nezavisnost, ali da prvo spasu narod”, rekao je Rubin. Dodao je da su ekstremističke grupe izgubile uticaj kada je većina odlučila da prihvati podršku NATO-a i Zapada.

Rubin je naglasio da je Tači od početka izražavao želju za demokratskim Kosovom, bez međuetničkog nasilja i zasnovanim na zapadnim vrednostima.

Svedok je podsetio i na njihov poslednji susret 2019. godine, kada je, po ugovoru sa Vladom Kosova, radio na predstavljanju Tačijevih mirovnih napora sa Srbijom, sa ciljem da se obezbede mir, stabilnost i međusobno priznanje Kosova i Srbije.

Džejms Rubin nastavlja svedočenje popodne, za koje se očekuje da će trajati dva do tri dana.

Tereti se za zločine nad Srbima, Romima i Albancima u pritvorima OVK

Zajedno sa Tačijem, za zlodela nad Albancima, proglašenim za "kolaboracioniste", Srbima i Romima u više od 40 pritvora OVK, optuženi su Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići. Svi optuženi bili su vodeći članovi Glavnog štaba OVK i samoproglašene Privremene vlade Kosova.

Tačijeva odbrana najavila je ranije da namerava da pred sudije izvede 12 svedoka.

Pored Tačija, svedoke odbrane, njih pet, pred sud će izvoditi još samo četvrtooptuženi Krasnići.

Drugooptuženi Veselji i trećeoptuženi Seljimi odlučili su da se ne brane, zato što su njihovi branioci ocenili da tužioci nisu dokazali da su oni krivi.

Tačijev branilac Luka Mišetić precizirao je, na jednom ranijem zasedanju, da će čak devet svedoka odbrane biti bivši međunarodni zvaničnici i izaslanici na Kosovu u vreme obuhvaćeno optužnicom.

Prema podnesku koji je još 2022., pre početka suđenja, sudu uputio tadašnji Tačijev branilac Greg Kiho, u odbranu bivšeg vođe OVK mogli bi svedočiti američki general Vesli Klark, koji je komandovao napadom NATO na SR Jugoslaviju; nekadašnji šef Unmika Bernar Kušner i bivši čelnik posmatračke misije OEBS na Kosovu (KVM) Vilijam Voker.

Kao svoje svedoke, Tačijeva odbrana je 2022. spomenula još bivšeg šefa misije OEBS na Kosovu Dana Evertsa; Klarkovog političkog savetnika Majkla Durkija; prvog zamenika šefa Unmika Džoka Kovija i zvaničnika OEBS Stiva Beneta.

Suđenje Tačiju i saoptuženima počelo je pred sudom u Hagu 3. aprila 2023., a tužioci su svoj dokazni postupak okončali 15. aprila ove godine.

U haškoj sudnici je svedočilo 125 svedoka optužbe, a izjave desetina drugih svedoka, tužioci su kao dokaze uveli u pisanom obliku.

Dokazni materijal tužilaštva čini i 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.

U procesu učestvuje i više od 150 žrtava, koje, po pravilima suda, imaju pravo na obeštećenje, ukoliko optuženi na kraju procesa budu proglašeni krivim.

Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (56), Veseljija (57), Seljimija (53) i Krasnićija (74) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, nad Albancima, proglašenim za "kolaboracioniste", Srbima i Romima u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji.

U optužnici identifikovano 75 žrtava

Pripadnici OVK počinili su zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999, piše u optužnici.

U optužnici je identifikovano 75 žrtava - 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.

Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala "protivnicima".

Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020.

Specijalizovana veća Kosova, kako se sud zvanično zove, osnovala je 2015. Skupština Kosova pod međunarodnim pritiskom izazvanim izveštajem izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji, objavljenim 2011.

Sud je formalno deo pravosudnog sistema Kosova, ali radi u Hagu. U presudama i drugim dokumentima, sud je utvrdio da na Kosovu vlada uporna klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka protiv optuženih pripadnika nekadašnje OVK.