Navodi studentkinje Nikoline SInđelić da joj je nakon protesta komandant JZO Marko Kričak pretio silovanjem, nakon čega su ekspresno usledili demanti MUP-a, a potom i objavljene fotografije studentkinje kako bi ona bila kompromitovana, njena koleginica Zeković kaže da to nije izolovan slučaj i da je takvo iskustvo bilo strašno kako za Nikoliku, tako i za ostale kolege koji su se našili u garaži Vlade.

"To je šira dimenzija političke brutalnosti koja se dešavala tamo. Na Nikolinu su se posebno usmerili jer je žena, baš zato što je bila odgovorna i nije htela da povlađuje članovima JZO koji su je napadali, udarali, pretili. Iz svedočenja vidimo da su reakcije policije bile još gore, jer reakcije studenata nisu bile povlađujuće", ističe.

Sporno je, navodi, u tom trenutku kada su pripadnici JZO hapsili ispred Vlade, nije bilo pretnji po zgradu za čije čuvanje su zaduženi.

"Na snimcima smo videli da oni bukvalno skupljaju ljude sa ulice, to su lica koja nisu imala legitimacije, lica sa maskama koje mi kasnije ne možemo ni da prepoznamo, niti da tražimo njihovu odgovornost", navodi.

Dodaje i da je sramno što je MUP odmah demantovao Nikolinine navode, i pita se kako su za tako kratko vreme od njenog svedočenja mogli da prikupe sve dokaze o onome što je ona rekla i da ne postupaju odgovorno po tim tvrdnjama.

Ističe i da Nikolini pružaju svu moguću podršku.

Žene su, kaže, posebna meta ovih dana, kao i da su na protestima u prvim redovima, ispred štitova, čak i u ovim situacijama eksalacije.

"Dok je masa na ulicima, policija nije mogla da vrši represiju"

Student iz Valjeva Filip Mitić kaže da se od samog početka studentske borbe nose sa svime zahvaljujući tome što su tu jedni sa drugima, na ulici.

"Jedino što možemo da radimo je da shvatimo da smo jači kada nas je više i da imamo neku moć, da ne možemo da ćutimo i da trpimo i da sedimo kod kuće i da gledamo strašne slike. Moramo da pomognemo jedni drugima i moramo da budemo tu zajedno i to je jedini način kako možemo nešto da preduzmemo", navodi.

Kaže i da su danima pre protesta u Valjevu, koji se organizovao u subotu i koji je bio presedan, svedočili strašnoj represiji i policijskim intervencijama koje su bile potpuno nesrazmerne i neopravdane.

"Bilo je pretnji da će to postajati sve strašnije, da će biti manje milosti, da će intervencije postati još strašnije. U subotu je protest održan, ljudi su došli, pojavilo se mnogo građana, oni nisu bili zaplašeni, oni su došli da brane jedni druge, oni su došli zajedno da iskažu svoje nezadovoljstvo. Desilo se to da kada se pojavio toliki broj ljudi, kada su oni pokazali da se neće razbežati na prvi privid kordona policije, da oni nisu došli tu da se prošetaju, nego su došli tu da čuvaju jedni druge, da budu zajedno, da budu u broju da se desilo da kordoni policije nisu mogli da rade isto ono što su radili u danima do tada u Valjevu. Nije moglo da se desi da se pojave, da se ljudi razbeže i onda da jure ljude jednog po jednog na ulici i da ih tuku, kao što smo videli te stravične scene na snimku", opsuje.

Govoreći o odnosu policije prema građanima, kaže da su videli da policija i sami pripadnici policije i ljudi van policije prete ogromnim intervencijama.

"Mi smo imali te pretnje i obećanja velikim nasiljem i velikim borbama sa narodom na ulici u Valjevu, ako se nastave protesti, ali protesti su se nastavili i ta obećanja i te pretnje nisu ispunjene. Policija u Valjevu nije, dok je masa bila velika, dok je ljudi bilo mnogo, nije mogla da vrši svoju uobičajenu represiju, zato što se oni oslanjaju na to da se masa razbeži i da krenu da hvataju ljude jednog po jednog", objašnjava.

Studenti od početka nebezbedni

Prenje, prebijanja, vađenje pištolja, samo su neke od scena koje su obeležile proteklu nedelju.

Zeković ističe da bezbednost od početka studentskih blokada nije bila baš na zadovoljavajućem nivou i da su upravo studentske blokade i studentski protesti krenuli zato što se mi nismo osjećali bezbedno.

Podsetila je da su se građani shvatili da su nebezbedni kada je nadstrešnica u Novom Sadu pala, i da je je to pokazalo da u državi "gde vlada korupcija, nijedan vladin projekat nije siguran i bezbedan". Potom, navodi, svedočili su napadu studenata ispred Fakulteta dramskih umetnosti, gde se ni tada nisu osećali bezbedno, a nakon toga su i formirali zahteve. Jedan od njih, podseća, upravo se tiče odgovornosti napadača na studente koji su bili između ostalog i funkcioneri i članovi SNS. To se, međutim, navodi, nije desilo.

"Danas samo vidimo eskalaciju toga da članovi, pristalice i funkcioneri Srpske napredne stranke povećavaju nasilje na ulicama i čini mi se da je ovo samo neka eskalacija svega onoga što smo mi viđali proteklih meseci. Sve te poruke koje su slate da bi se društvo podelilo, da smo mi nekakvi teroristi i sve te strašne poruke koje se šalju o studentima koji zapravo traže pravdu i odgovornost, da bi sve to eskaliralo i dalje nam pokazalo da mi ne možemo da se osećamo bezbedno pod ovim okolnostima", objašnjava.

Kaže i da čak organizacije izložbe kao što se to desilo u Bačkom Petrovcu pokazuje da su građani nebezbedni, jer su i to došli funkcioneri SNS-a, državni sekretar i slike sa protesta pocepali. Kasnije, podseća, svedočili smo protestima u tom gradu, a onda i u Vrbasu.

Na pitanje gde crpe i naaze snagu za dalju borbu, kaže:

"Snaga je u tom što mi želimo bolje društvo. I mi smo videli, kroz blokade i ceo taj proces koji je trajao ovoliko meseci, stvorili jako veliku zajednicu ljudi koja ovakve stvari više ne može da trpi, koja ne želi da pristaje na ovakve stvari, koja želi neko bolje društvo, i mi se oko toga okupljamo i takve stvari zapravo tražimo."

Dodaje i da im snagu daje i to što studentski zahtevi još nisu ispunjeni.