Bojana Selaković: Zakoni "šminka" - Srbija ima bazični problem sa demokratijom i vladavinom prava

"Nije sporno da mi govorimo o tim zakonima, oni jesu važni i potrebni kako bismo otvorili Klaster 2. Ali, naša Vlada nama govori da hoće da se spremi za otvaranje novih klastera, a mi ni onaj koji je tehnički potpuno spreman ne možemo da otvorimo, i to iz političkih razloga. Mi imamo bazični problem sa stanjem demokratije i vladavine prava, i to je ono što koči čitav proces evropskih integracija", rekla je Selaković.

Upitana o mogućem ukidanju novčanih sredstava, odnosno da Evropska komisija razmatra obustavu isplate milijardu i po evra Srbiji, namenjenih iz Plana rasta za Zapadni Balkan, Selaković napominje da ta informacija dobro pokazuje kako je EU, tokom prethodnih godinu dana, promenila retoriku i odnos prema Srbiji.

"Sada već imamo kontinuitet promenjene retorike Komisije, koja je upravo ta koja ima izvršna ovlašćenja i koja može, na primer, da zamrzne novčana sredstva iz evropskih fondova. Ako poredimo period od pre godinu dana, sada mi se čini da je sve ono što je dolazilo od strane Evropskog parlamenta, ali i drugih instanci unutar EU, dovelo do toga da mi sada imamo ozbiljnu pretnju ukidanjem tih sredstava iz Plana rasta. I to jeste nešto što je realno", kazala je Selaković.

Naravno, kako dodaje sagovornica N1, prekretnica bili tzv. Mrdićevi zakoni, jer je ona od strane Komisije shvaćena kao neka vrsta izdaje svega onoga što je ona radila tokom procesa reforme pravosuđa u Srbiji.

"I to nas je dovelo do ovde gde smo", smatra Selaković.

Kako kaže, bitno je da javnost shvati da novac iz Plana rasta nije bio namenjen građanima Srbije.

"I neće akademska zajednica, mediji ili civilno društvo trpeti zbog toga. Konkretno, ova obustava je vezana za obećanja koje je Vlada Srbije, kao i ostale vlade zemalja Zapadnog Balkana, dala EU, a koja nisu ispunjena. Odnosno, od milijardu i po, 400 miliona evra su bila namenjena da napune budžet Srbije, dok sve ostalo predstavlja povoljne zajmove za određene velike infrastrukturne projekte. Mi ovde govorimo o propuštenoj dobiti, na koju je vlast sigurno računala", napominje Selaković.

Upitana o tome da li je aktuelni režim zabrinut ovakvim merama od strane EU, Selaković smatra da jeste.

"Sve ovo što vidimo u Skupštini negde pokazuje da oni, barem u ovom trenutku, nisu spremni na potpuni prekid komunikacije i odnosa sa EU, kao što je to bio slučaj u Gruziji. Jer, EU nema mehanizam da sama prekine pregovore sa nekom zemljom, ona samo može da joj ukida jedan po jedan benefit. Uzimajući u obzir primer Gruzije, EU je izgubila bilo kakav uticaj na tu zemlju prekidom integracija. I to nam govori zašto do sada nije bilo konkretnijih reakcija od strane EU, a kojima bi se ova vlast naterala na drugačije ponašanje. Zato je ovaj mehanizam Plana rasta sada drugačija stvar, jer je vrlo konkretna, radi se o konkretnom novcu. Naposletku, i to nam govori kako EU procenjuje unutrašnje stanje u Srbiji", zaključuje Selaković.