Borel za N1: Usklađenost Srbije sa spoljnom politikom EU je opala

Vesti 12. okt 202217:58 58 komentara
N1

Žozep Borel, predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, izjavio je u emisiji Dan uživo da je "usklađenost Srbije sa spoljnom politikom EU opala". "Primetili smo neki napredak, pojačanje angažmana u nekim oblastima, ali ovo neće pomoći proces pridruživanja jer on zahteva usklađivanje sa spoljnom politikom EU. To je do Vlade Srbije da usvoji adekvatnu odluku, proces pristupanja zavisi od zasluge, možemo da razumemo zašto Srbija ima veliku zavisnost od ruskih fosilnih goriva, možemo da razumemo mnogo stvari, ali proces pridruživanja podrazumeva usklađivanje sa našom spoljnom politikom", kaže Borel.

Na pitanje „koliko još vremena Srbija ima da uvede sankcije Rusiji“, Borel kaže da „ne postoji ograničenje“.

„Samo smo primetili da Srbija treba da sledi spoljnu politiku EU, i u izveštaju koji je EK proučila vidimo da još uvek postoji iskakanje Srbije, ali i Turske po pitanju harmonizacije sa spoljnom politikom EU. Ovaj pad usklađenosti u kombinaciji sa bliskim odnosima sa Putinovim režimom znači da nemamo izbora nego da preporučimo procenu ovog opadanja po pitanju poglavlja 31“, kaže on.

Dodaje da će proces priključenja, učlanjenja „naravno biti otežan“.

Pročitajte još

„Dakle mi moramo da procenimo situaciju, da vidimo jasno da je usklađenost od strane Srbije u opadanju“, kaže.

Ističe da se „svakako ne nalazimo tamo gde bismo želeli da se nalazimo u našim odnosima“.

„Primetili smo neki napredak, pojačanje angažmana u nekim oblastima, ali ovo neće pomoći proces pridruživanja jer on zahteva usklađivanje sa spoljnom politikom EU. To je do Vlade Srbije da usvoji adekvatnu odluku, proces pristupanja zavisi od zasluge, možemo da razumemo zašto Srbija ima veliku zavisnost od ruskih fosilnih goriva, možemo da razumemo mnogo stvari, ali proces pridruživanja podrazumeva usklađivanje sa našom spoljnom politikom“, kaže Borel.

Kaže da pokušavaju da poguraju dijalog između Prištine i Beograda.

„Ne postoji fiksirani datum, bilo je napretka u određenim sporazumima, po pitanju transporta i kretanja ljudi, ima još stvari koje čekaju, vezano za tablice, ali nema nijedan konkretan datum“, kaže on.

Dodaje da je to „stvar političkog angažmana“.

„Za sada rezultati nisu bili oduševljavajući, ali moramo da nastavimo da radimo, jedini način za dve strane da napreduju po pitanju procesa pridruživanja EU to je zajednički sporazum te dve strane, to je ono što im ja govorim svakog dana“, kaže.

Kaže da „nije pitanje toga da oni tolerišu“.

„Reforme treba da budu urađene, pre svega za korist naroda, to nije zbog toga što mi nešto u Evropi volimo. Reforme koje mi tražimo su stvari koje će poboljšati kvalitet života, demokratski kvalitet, funkicije institucija, nije do toga da mi nešto tolerišemo, nego da su potrebne ovakve reforme. Te reforme su deo strukture jedne članice EU, to nije nešto što mi volimo, nego što je dobro samo po sebi“, kaže.

Njegova procena situacije je, kaže, „ono što je diskutovano i što je usvojeno“.

„Zaista postoje problemi koji treba da se reše, to je ono čega se tiče ova procena“, kaže.

Govoreći o situaciji sa BiH i preporuci EK da se BiH da status kandidata, kaže da su to „otvorena vrata za učlanjenje i za status kandidata“.

„To je jedan veoma bitan korak, ako Savet to odobri, Komisija daje predlog, i mi smo se trudili da napravimo da predlog bude usvojen od strane Saveta, ako se to dogodi, znači da priznajemo BiH status kandidata. To je jako dobra prilika za BiH i ja očekujem da će novo vođstvo iskoristiti ovu priliku i potruditi se da ostvare ovu mogućnost kako bi postali punopravni kandidati“, kaže i dodaje da očekuje „ubrzani rad za ispunjenje uslova za status kandidata“.

Napominje da još ne pričamo o članstvu.

„Jako smo se trudili da ubedimo svakog da bismo dali ovaj predlog Evropskom savetu, nije bilo lako, zaista je bilo spornih pitanja po pitanju novog prebrojavanja glasova, imali smo tim posmatrača na izborima, dali seriju predloga, moj zahtev vođstvu BiH je da iskoriste ovu priliku. U situaciji rata u Ukrajini otvaramo vrata za status kandidata za BiH, ali je vreme za njihovo rukovodstvo da se angažuje i ispuni sve zahteve“, kaže.

Ističe da su zaista zabrinuti zbog ruske uloge na Balkanu.

„Jasno je da Rusija vrši uticaj, pokušava da destabilizuje region, napravi probleme, zbog toga naše prisustvo treba da bude jače. Ima potpunog smisla odluka kolegijuma, čekamo konačnu odluku Evropskog saveta, ako se to odobri, BiH će dobiti status kandidata i ovo je način kako ćemo da kontriramo ruskom uticaju destabilizacije“, kaže i dodaje da je „ovo momenat za BiH da iskoristi priliku i da se potrudi da implementira reforme kako bi napredovali na svom evropskom putu“.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare