Visoke temperature ne donose samo zdravstvene rizike, već stavljaju na veliki test i energetski sistem. Zbog upozorenja na ekstremne vrućine, juče je zasedao Štab za vanredne situacije, a u javnosti se ponovo otvorilo pitanje da li Srbiji preti energetska kriza i koliko su klimatske promene promenile način na koji planiramo i trošimo energiju.

Najavljena kao hitna, jer je rečeno da je situacija u energetskom sektoru ozbiljna i zahtevna, posle jučerašnje sednice Štaba za vanredne situacije, konstatovano je da je stanje uzrokovano ekstremnim toplotnim talasom i istorijski niskim vodostajem Dunava - u ovom trenutku, u potpunosti stabilno.

Konsultantkinja u oblasti klimatskih promena Danijela Božanić navodi da tvrdnja nadležnih da nema razloga za bojazan podrazumeva da iza nje stoje ozbiljno strateško promišljanje, priprema za ovakav scenario i unapred planirane mere.

"Kada izađete sa time da ne postoji bojazan, to znači da iza toga postoji ozbiljno strateško promišljanje i očekivanje od strane Vlade da će se ovakav scenario desiti. Te, u skladu sa tim, planirate neke mere, između ostalog, uvoz električne energije“, rekla je Božanić.

Kako je dodala, nije joj poznato da li takav plan postoji, ali samo zasedanje kriznog štaba i trenutna reakcija, ne mogu biti dovoljan odgovor na situacije izazvane ekstremnim temperaturama.

"Da li to strateško planiranje, promišljanje i planiranje mera u ovakvoj situaciji postoji, meni nije poznato, što ne znači da ne postoji. Ali generalno, ne može vama krizni štab i trenutna reakcija biti odgovor na situacije poput ove. Za ovakve okolnosti mora da postoji dugoročniji plan. Električnu energiju uvek možete, uslovno rečeno, da uvezete, ali tada se postavljaju dva pitanja – da li je uvoz uopšte moguć i po kojoj ceni“, objasnila je ona.

Problem je, prema njenim rečima, u tome što se sa teškoćama u proizvodnji energije trenutno suočava čitav region. Ukoliko država nije unapred procenila rizike i pravovremeno ugovorila nabavku, prinuđena je da električnu energiju kupuje na tržištu, gde cena u periodima velike potražnje može biti izuzetno visoka.

Apelovati uvek, ne samo kad je kriza

Božanić smatra da apeli za racionalnu potrošnju vode i električne energije imaju smisla, ali da ne bi trebalo da se pojavljuju samo tokom kriznih perioda.

„Takvi apeli treba da postoje uvek, a ne samo u ovakvim situacijama. Međutim, racionalna potrošnja se stalno vezuje za pojedinca, iako ona pre svega treba da bude sistemsko rešenje“, ukazuje naša sagovornica.

Kao primer sistemskog pristupa navela je upotrebu vode za piće. Prema njenim rečima, takva voda ne bi trebalo da se koristi za zalivanje, toalete ili pranje automobila, već bi sistemi morali da budu odvojeni - odvojiti tehničku vodu i vodu za piće.

I građani, dodaje, mogu da promene određene navike.

Umesto da puštaju vodu iz česme dok se ne ohladi, mogu je rashladiti u frižideru, dok bi pranje automobila trebalo odložiti u periodima kada postoje problemi sa vodosnabdevanjem.

„To što vidimo vodu na česmi ne znači da je svi imaju. Ipak, iza svih apela upućenih pojedincima mora da postoji putokaz i okvir koji propisuje država, jer tome država služi“, naglasila je Božanić.

Kada je reč o električnoj energiji, prostor za individualno smanjenje potrošnje tokom toplotnog talasa znatno je uži.

Stanovnicima gradova rashladni uređaji često nisu pitanje komfora, već način da zaštite zdravlje i normalno funkcionišu.

Božanić ukazuje da su gradovi dodatno zagrejani zbog načina na koji su građeni, nedostatka zelenila i izostanka prilagođavanja klimatskim promenama. Zbog toga odgovornost za racionalnu potrošnju ne može biti prebačena samo na građane.

„Ne znam ko bi imao hrabrosti da kaže da će energetski sistem apsolutno biti siguran“, zaključila je Božanić.